Portal pametne poljoprivrede

Dve sestre i njihovi muževi odlučili su da podignu organske zasade jabuke i šljive na svom porodičnom gazdinstvu starom 150 godina, a tržištu su poznati pod nazivom ZETS Orchard. Razgovarali smo sa njima i saznali mnoge korisne stvari koje bi zanimale svakog ko želi da pojede zdravu jabuku i šljivu ili želi da se bavi profitabilnim i zdravim voćarskim agrobiznisom.

Zoran Joksimović je master inženjer elektrotehnike sa velikim dugogodišnjim iskustvom u svojoj struci, cenjeni stručnjak u zemlji i inostranstvu, vredan i skroman čovek koji za sebe kaže da je zet na imanju i upravitelj gazdinstva koje je u vlasništvu njegove supruge i svastike.

Zasadi organske jabuke i šljive se nalaze u selu Rajković, blizu Mionice, na njihovom porodičnom gazdinstvu starom preko 150 godina. Početni kapital za zasnivanje zasada složno su uložili dve sestre i njihovi muževi pre više od jedne decenije. Kako naš sagovornik navodi, organska proizvodnja je diktirala izbor sadnica, a to znači da su morale da budu visoko otporne sorte. Oni su odabrali dvogodišnje sadnice, jer su već solidno uspostavljene.

„Organsku jabuku gajimo na 2,3 hektara, dok se zasad šljive prostire na 2 hektara i stari su oko 11 godina. Uz konsultacije sa profesorom Ognjanovim, odabrali smo sorte sa idejom da prinos stiže leti, da su jabuke i šljive posebnog ukusa za konzumnu upotrebu i da mogu da se uzgajaju po principima organske proizvodnje. Odmah smo osmislili i da, kada jabuke dostignu određeni prinos, započnemo preradu: hladno ceđene sokove, jabukovo sirće i takozvani puter od jabuke, što je, zapravo, aromatični namaz od jabuke i ima široku primenu širom sveta“, priča nam Zoran.

Prilikom sadnje, odlučili su se za osrednji gust sklop, što je oko 3.400 stabala jabuke na 2,3 hektara i oko 960 stabala šljive na 2 hektara. Voćnjaci su na padini, te je svako stablo podjednako izloženu suncu sa svih strana.

„Šljive uzgajamo po istom principu. Birali smo sorte koje su ukusne, a prinos smo podelili na tri dela: konzumna šljiva, prerada u slatke delikatese i kvalitetnu rakiju“, priča nam Zoran i dodaje:  „Uvek smo želeli da imamo i poneki proizvod kao što je bakin džem od pečenih šljiva, bez ikakvog dodavanja šećera. To je jedna vrsta teleporta u detinjstvo koji smo uspeli da napravimo, a koji danas predstavlja svojevrstan srpski delikates. Pored toga, godine koje sam proveo u Nemačkoj bile su obeležene čuvenim švapskim kolačem sa šljivama i sve nas je to motivisalo da gajimo isključivo šljivu koja je ukusna i sočna, i ne traži dodatke šećera. To nam je sve pružila sorta Čačanska lepotica.“

Šta podrazumeva profesionalni organski uzgoj voća?

„Mnogo toga. Ne znam ni odakle bih počeo, ali ću probati da vam sumiram. To ne znači samo da se voćke ne prskaju pesticidima, već mnogo dublje razumevanje prirode, ponašanje i rad po njenim principima, za šta, često, ne postoje priručnici“, kaže Zoran i nastavlja da nam objašnjava.

„Morate dobro da poznajete teren, čitav eko sistem, voćke, sve biljke i živi svet koji imaju veze sa njima. Morate stalno da osluškujete prirodu, učite i da poštujete njene norme. Naša slatka fabrika pod nebom sledi principe prirodnog balansa koji su neophodni da organska proizvodnja bude uspešna. Praktično, to znači da morate da znate stare, tradicionalne tehnike, da budete upućeni u iskustva predaka u proizvodnji voća, ali i da vladate novim, modernim saznanjima iz nauke. Konkretno, na samom početku, pre formiranja zasada, neophodno je da podignete zaštitu voćnjaka od potencijalnih nanosa pesticida i drugih štetnih hemijskih sredstava sa susednih njiva, a to znači da podignete prirodne vetrobrane koji će štiti vaše buduće voće. Svako stablo mora da bude zdravo, da ima svoj jak imunitet, a ne da bude zatrovano i izloženo stresu i borbi sa tim, i sa insektima i zarazama. Morate konstantno da kontrolišete zemljište, da biste znali kako, kada i sa kojom kombinacijom prirodnih đubriva da radite. Svaki zasad traži poseban prisup na način koji njemu odgovara“, objašnjava nam Zoran.

Jabuka je voće koje je ubedljivo najteže zaštititi i ima najviše poznatih bolesti i štetočina, te se u profesionalnoj konvencionalnoj proizvodnji tretira hemijskim sredstvima za zaštitu i preko 30 puta godišnje. Kako to izgleda u organskoj proizvodnji?

„Naši zasadi su sertifikovani kao organski, a to znači da poštujemo principe  poboljšanja zdravlja zemljišta, odnosno, zdravlja ekosistema unutar kojeg se proizvodnja odvija. Mi svoju proizvodnju zasnivamo na razumevanju prirodnih procesa ekosistema, lokalnog biodiverziteta i ciklusa kruženja materije u zemljištu. Na primer, tretiramo jabuke i šljive sa krečom, bakrom, stajskim i drugim organskim đubrivima. Pravimo prirodne zaštite i preparate od koprive, nima … Konkretno, protiv biljnih vaši koristimo sodu bikarbonu, a posadili smo u voćnjacima kadificu i bosiljak. Cilj je da omogućimo blagovremenu zaštitu voćkama i da im pomognemo da se same izbore sa napadima štetočina i bolestima, u sinergiji sa svojim okruženjem. Naučni pristup je glavna okosnica u organskoj proizvodnji. To zahteva ogroman trud, praćenje iskustava širom sveta i izbor onih saznanja koja se mogu primeniti u Srbiji“, objašnjava Zoran.

Ako gledate na organski uzgoj sa finansijske strane, prema rečima našeg sagovornika, dozvoljeni preparati su i po nekoliko puta skuplji od konvencionalnih pesticida, fungicida, insekticida i đubriva, dok je manuelni rad 4 do 5 puta veći kada je zaštita voćnjaka u pitanju.

„Problem sa radnom snagom je uvek izazov, pogotovu kada se takmičimo sa terminima kada se bere bobičasto voće. Za sada se snalazimo i zavisno od toga šta i kada ide u preradu, raspoređujemo vreme branja za konzumnu jabuku, koja je i najosetljivija. Pored berbe, nezaobilazni deo je i adekvatna selekcija voća i sakupljanje, što takođe traži veći broj radnika“, navodi Zoran.

U organskoj proizvodnji su dostupne subvencije, a naši domaćini su ih koristili od početka formiranja zasada do sada, kada god su bile na raspolaganju. Međutim, najveća ulaganja su iz njihovih ušteđevina, a ne od zarada od voćnjaka. No, kako kaže Zoran, ništa ne može preko noći, potrebno je strpljenje i vera u svoj trud i rad.

Briga oko voćnjaka je potrebna nakon berbe i zimi

Briga oko voćnjaka je konstantna. Ako mislite da ste posle berbe završili posao – niste. Čim se berba završi prelazi se na brižljivo čišnjenje voćnjaka, kako se ne bi ugrozilo zdravlje voćki.

„Sve dok voćnjak ne uđe u zimsko mirovanje, neophodno je da se svakodnevno prati njegovo stanje. Ovo je jako važno kako bi se na vreme uočile prirodne napasti na koje moramo blagovremeno da odreagujemo. Jednostavno, higijena voćnjaka mora da bude na visokom nivou da bi zasad mogao da opstane“, kaže Zoran.

Oba voćnjaka su opremljena sistemom za navodnjavanje, dok je protivgradna mreža postavljena samo na zasadu jabuke, jer, kako kaže naš domaćin, investiciono za šljive nije isplativo.

„Antifrost nemamo, ali zavisno od situacije, kada su takvi vremenski uslovi, borimo se različitim metodama, kao što je grejanje voćnjaka“, objašnjava Zoran.

Smena rodnih i nerodnih godina

U savremenom voćarstvu cilj je da se smanji smena rodnih i nerodnih godina. Kakva je situacija kada se voćke organski gaje, koliko je to moguće ostvariti?

„Recimo, prošla godina za naše jabuke je bila poprilično nerodna, a šljiva poprilično rodna. Ove godine je šljiva malo podbacila a jabuka utrostručila prinos. Faktori su razni, nekad neadekvatan period za rezidbu ili nedovoljno proređivanje jabuke prilikom zrenja mogu da uzrokuju smanjenje roda ili gubitak ploda. Neke vrste, jednostavno, uz sav trud rađaju svake druge godine i to mora da se prihvati. Dakle, kontrola prinosa je izuzetno nepredvidiva, iako je naš trud i pristup uvek isti“, objašnjava Zoran.

S obzirom da se profesionalno bave organskim uzgojem voća, deo njihovog tima, pored članova porodice, su agronom i zaštitar koji svojim savetima doprinosi da se održi zdravlje oba zasada. Cela porodica konstatno istražuje, informiše se, uči, razmenjuje iskustva sa drugim voćarima…

„Moja supruga i svastika stalno istražuju iskustva drugih organskih farmera. Akcenat nam je na praćenju iskustava i iz drugih zemalja, kao na primer Kalifornije i Švajcarske koji su najviše odmakli u organskoj proizvodnji voća i povrća. Razmenjujemo iskustva sa Argentinom i pratimo šta se radi u Čileu. Na žalost, mi nemamo Ande kao prirodni štit. Ja se povremeno konsultujem i sa drugim uzgajivačima, ali uvek je najbolje iskustvo i naučena lekcija kroz koju sami prođemo. Toliko je lokalitet važan, da neka generalna pravila pomažu, međutim, ima puno probe i neuspeha, ali i radosti kada vidimo da, recimo, čaj od koprive, kaolin, pepeo i druga prirodna sredstva zaista deluju”, priča nam Zoran.

Svoje voće i proizvode prodaju lokalno na imanju, direktno kupcima i imaju dvonedeljnu isporuku u Beogradu i Novom Sadu.

Za kraj, pitali smo našeg domaćina, šta bi poručio ljudima koji žele organski da gaje jabuku, na šta da obrate pažnju na samom početku?

„Najvažnije je izabrati odgovarajuce sorte jabuke, prema lokaciji i kvalitetu zemlje. Budite strpljivi, ne izazivajte prirodu. Greška koju mnogi naprave kod profesionalnog organskog uzgoja voća je odabir autohtonih sorti. One su dobre za manje voćnjake, do stotinak stabala, ali plantažni profesionalni organski zasad nije moguće održati i to je najčešće uzrok neuspeha. Pored izbora sorte, ključno je da se očisti zemlja i prirodno prihrani. Prema našem iskustvu, na zemlji mora da se poradi nekoliko godina, pre nego što se zasade organske sadnice. Naš četvoro smo inženjeri i kroz dugogodišnje iskustvo u našoj profesiji naučili smo da ništa ne može da se prepusti slučaju. Sve ima uzrok i posledicu. Taj jednostavni postulat je vodilja kroz naš odnos prema organskoj proizvodnji i uporno učimo i dobijamo nova saznanja iz dana u dan. Jedan pogrešan korak može da vas unazadi godinama. Glavni savet je: osluškujte prirodu i živite sa njom, ne trudite se da je promenite!

Tijana Todorović

Sagovornik i autor fotografija: Zoran Joksimović, ZETS Orchard