Portal pametne poljoprivrede

Trgovci su uspeli da svinjske čvarke ponude potrošačima i za 2.000 dinara po kilogamu, mada ima i jeftinijih, ali mnogo dalje od gradskih centara.

Tačno je da su čvarci odavno narodna hrana ljudi na selu i da ih niko i nije pominjao u gradovima, dok se u paorskim kućama zimi klalo od dva do pet tovljenika težih od 150 kilograma, pa je rodbina u varoši ovaj proizvod dobijala kao novogodišnji pozdrav.

Danas su u obori prazni i daleko smo od 1.500.000 seoskih zabijački,  a na tržištu su sve više tovljenici iz ekspresnog tova, od kojih se može tokom prerade dobiti svega 300-400 grama čvaraka. Tako za prodaju ima sve manje ovog proizvoda, jer je i sve manje tovljenika od 120-130 kilograma od kojih je moguće iscediti tri do četiri  kilograma kvalitetnih čvaraka.

Čvarci su skupi jer nemamo svinja za klanice, od kojih se oni proizvode. Jer, prema zvaničnim podacima do nedavno je u oborima, do pre dve godine bilo tek oko 2,7 miliona tovlejnika. Stočari kažu da ih je danas  i manje od dva milioan. Da je uništeno  stočarstvo, pokazuje podatak da je recimo, 1866. godine u oborima u Srbiji bilo na 1.000 stanovnika čak 1.300 svuinja! Tada je Srbija razvijenija od SAD jer je u njoj na 1.000 stanovnika bilo tek 800 svinja!

Izvoznik postao uvoznik!

Srbija je sad od izvoznika svinjskog mesa postala zavisna od njegovog uvoza. Nema ga dovoljno ni za sopstvene potrebe! Poslednji veliki izvoz svinjskog mesa u vrednosti do 762 miliona dolara u Srbiji bio je 1991. godine. Tada je dobar deo proizvodnje iz Srbije otišao u konzervama i za vojsku SAD. Posle toga, došli su ratovi, pa sankcije, zatim zabrana izvoza zbog vakacinacije protiv svinjske kuge. EU već nekoliko decnenija nije kupila u Srbiji ni gram svinjskog mesa. Jer, zbog vakcinacije protiv klasične kuge neće da ga daju svom narodu da troši to meso. Dakle, uvoz svinjskog mesa iz Srbije je zabanjen u EU. Bio je zabranjen i transport preko zemalja EU, takođe ovog mesa iz Srbije zbog vakciancije, izuzev ako meso nije prerađeno na 72 stepena. To je i razlog zašto nemački Tenis nije izgradio četiri farme svinja za bescarinski izvoz u Ruriju. Jer, kada je trebalo da gradi farme, video je da ne može da transportuje te svinje iz Srbije preko EU u Rusiju. Odustao  je od gradnje i otišao daleko od Srbije.

Vakcinacija je ukinuta 15. decembra 2019. godine i to je donelo godišnje uštede zemlji od 25 miliona dolara, koliko se do tada trošilo za  uvoz vakcina. Međutim, trošenja novca za vakcine ni sad nema, ali je ostala prisutna i dalje svinjska kuga. Potom je stigla i afrička kuga, pa je u zemlji eutanazirano blizu 55.000 svinja. Kada je ukinuta vakcinacija svinja u Srbiji, tadašnji ministar je izašao u javnost i saopštio da kreće izvoz svinjskog mesa i svinja u EU. Obmanuo je domaću javnost jer nije rekao da posle vakcinacije teba da prođe najmanje četiri pa do sedam godina da bi nestala i poslednja svinja u Srbji iz vremena vakcinacije. Tek posle toga bi mogli u svet, pod uslovom da ne bude više svinjske kuge. Pošto je i danas prisutna neka od kuga, svinje i meso iz Srbije, i da ih ima, opet ne mogu u svet!  Tako je Srbija od izvoznika postala zavisna od uvoza svinjskog mesa!

I kada bi imali svinja i mesa za izvoz, i kada bi stigle dozvole da može to da se radi, mi ne bi bili konkurentni na tom tržištu.  Jer, EU u svakom tenutku  uvek ima višak od 55 miliona tovljenika viška  na tom tržištu.

Tako u zemlji Srbiji postoje tri kuge svinja. Najjača je domaća, kuga, pa je zbog loše agroekonomske politike  smanjila broj svinja u oborima od 1984.godine sa oko 5,5 miliona svinja na manje od dva miliona. Na drugom mestu je klasična kuga svinja, koja traje već godinama, a na trećem mestu je afrička kuga, koja nije imala šta ni da uništi. Jer, je sve već uništeno, i smanjen je broj stoke zbotg loše agroekonomske politike.

Jedemo uvozno zamrznuto meso!

U ovoj 2023. godini u zemlju je do jula 2023. godine stiglo oko 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa i blizu 180.000 prasića. U Srbiju je proteklih godina stizalo  po 300.000 prasića i isto toliko svinja za klaničnu industriju.  Te svinje  i meso su od stoke koja je hranjena GMO, što je prema podacima Ministarstva za poljoprivredu Vlade Srbije jeftinije i do 40 odsto nego proizvodnja u Srbiji. Međutim, ta stoka je hranjena GMO proizvodima, pa se u Srbiji jede i to meso. A, zabranjena je njegova proizvodnja i upotrepa.

Pored toga u Srbiji se godišnje uveze oko 35.000 tona zamrznutog mesa. To  meso se nudi po sniženim cenama posle pražnjena robnih rezervi u zemljama EU. Oni posle obnavljaju svojie robne rezerve, ovo meso praktično poklanjaju ili prodaju po simboličnim cenama.  Jer, neće da ga daju svom narodu da ga troši. Ali, ono u to vreme još nije za ljudsku isrhanu, pa ga Srbija rado uvozi.  Inače, u ovoj godini  u Srbiji je odobren uvoz oko 500.000 prasića. Sve to neće spasiti gašenje, ali ni obnovu stočnog fonda u Srbiji. Jer, već sad smo zavisni u ishrani od uvoza svinjskog mesa!

A, daleke 1866. godine u Srbiji je na 1.000 stanovnika bilo 1.300 svinja, a u SAD samo 800! To je sve posledica zapostavjanja ove privredne grane. Jer, agrar nije  strateška grana u Srbiji. Nekoliko decenija je prisutno odlaženje iz sela, a prazna sela nemaju proizvodnje, jer nema ko da tovi stoku. U selima nema prerađivačke indsturije, nema gde da se mladi zaposle, pa moramo uvoziti hranu!

Dakle, da bi se sve to obnovilo u Srbiji, potreban je novi koncept poljoprivrede, koji podrazumeva i da se zaustavi godišnje gubljene oko 25.000 hektara plodnih njiva za infrastrukturu i druge neproizvodne namene.  Inače, stočarstvo u Srbiji je danas uništeno, a to potvrđuje i podatak RZS da je u 2022. godini ono učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto. To je na nivou nerazvijenih zemalja. Inače srednje razvijene zemlje imaju svinja koliko i stanovnika ili čak i više! Primer je Danska sa 5,6 miliona žitelja koja u oborima ima više od 32 miliona svinja. Srbija ima 6,6 miliona i  manje od dva miliona svinja! Ako se ovako nastavi stočarstvo će uskoro učestvovati samo sa 20 odsto u BDP poljoprivrede.

Dakle, čvarci su skupi u Srbiji jer se proizvode i zavise od uvoznih svinja i zamrznutog mesa!

Pretnja afričke kuge

Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupan sistem proizvodnje svinja.Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, nego predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna.

BROJ SVINјA U SRBIJI, PREMA RZS

2020 – 2022                  2.000– 2.700

Prema podacima RZS-a u Srbiji zvanično na kraju 2022. godine bilo je 3,22 miliona svinja, dok stočari tvrde da ih je sad, srediniom 2023. godine, manje od 2.000.000! Eto zbog čega su čvarci skupi i odjednom postali hit u marketima, a niko i ne pominje niti primećuje prodaju zamrznutog svinjskog mesa iz uvoza, koji dobijaju pojedini trgovci i pakuju kao sveže.

B. Gulan