Portal pametne poljoprivrede

Klimatske promene i degradacija životne sredine ostavljaju duboke ožiljke na Zemlji ali na horizontu se nazire svetionik nade: regenerativna poljoprivreda. Ovaj inovativni i održivi pristup poljoprivredoj proizvodnji ne samo da ima za cilj proizvodnju hrane, već teži da izleči planetu i postaje ključni učesnik u toj borbi.

Regenerativna poljoprivreda predstavlja holistički pristup poljoprivredi koji se fokusira na obnavljanje zdravlja zemljišta, obnavljanje biodiverziteta i poboljšanje ekosistemskih usluga. Za razliku od konvencionalnih metoda poljoprivrede koje često dovode do degradacije zemljišta i upotrebe sintetičkih inputa, regenerativna poljoprivreda sarađuje s prirodom kako bi stvorila samoodrživ i otporan poljoprivredni sistem.

Dobra vest je što i u Srbiji postoje sve glasnije inicijative i aktivnosti usmerene ka tome da ovaj vid poljoprivrede bude zastupljeniji – osniva se Savez za regenerativnu poljoprivredu Srbije. Organizacija ABE (Association of Balkan Eco – Innovation) zajedno sa partnerom GILab uveliko organizuje edukacije radionice o regenerativnoj poljoprivredi i koristima u ekonomskom smislu, unapređenju zdravlja zemljišta i borbi protiv klimatskih promena, kao i o načinima stimulacije poljoprivrednika da pređu na ovaj sistem proizvodnje. Sve se dešava okviru razvojnog projekta AgriCapture koji je finansirala Evropska unija.

„Cilj okupljanja Saveza je da zajedno rešavamo sistemske probleme koji zahtevaju saradnju između privrede, nauke, državnih institucija, udruženja poljoprivrednika, nevladinog sektora i drugih relevantnih učesnika. Saradnja se ostvaruje kroz međusobno povezivanje i zajednički rad svih učesnika koji se direktno bave regenerativnom poljoprivredom u nekoj meri, kao i onih koji indirektno, svojim delovanjem, mogu da utiču da ona bude u većoj meri raširena u Srbiji“, navodi se u takozvanom belom papiru Saveza za regenarativnu poljoprivredu.

Čime se bavi Savez?

Neke od glavnih aktivnosti Saveza za regenarativnu poljoprivredu su edukacija i organizacija demo farmi. Demo farme su privatni ili javni posedi koji primenjuju regenerativne poljoprivredne prakse, a u planu je i organizacija i koordinacija mreža demo farmi sa dobrom geografskom pokrivenošću.

Savez će se baviti i istraživanjem i inovacijama, kao i uspostavljanjem podrške poljoprivrednicima kroz različite šeme: sertifikacija, karbon krediti, saradnja sa kompanijama koje podržavaju ovaj vid proizvodnje. Vodiće se računa i o pristupu adekvatnoj mehanizaciji pa je u planu i izrada mehanizacije i opreme manjih gabarita naročito u setvi i obradi zemljišta.

Gde su barijere?

ABE sprovela je istraživanje u okviru projekta Horizon Europe ENFASYS u kojem je zaključeno da je regenerativna poljoprivreda u Srbiji izložena kompleksnoj problematici i različitim barijerama koje se prepliću u svom rešavanju. Nijedan učesnik u lancu nije u mogućnosti da sam otkloni barijere i na taj
način reši probleme. A istraživanje je osvetlilo sledeće probleme: slabu opštu informisanost poljoprivrednika o bilo kom nekonvencionalnom tipu proizvodnje, pa i regenerativnom; nedostatak lako dostupnog, merodavnog edukativnog materijala na srpskom jeziku; manjak resursa primenjenih istraživanja o prelasku sa konvencionalnog na regenerativni tip proizvodnje i nedostatak novih metoda za prenos znanja u ovoj oblasti…

Naravno, tu su i ekonomske i tržišne barijere, ali i institucionalne – Ministarstvo poljoprivrede ne definiše pojam regenerativne poljoprivrede, što predstavlja prvi uslov za bilo kakvu podršku.

Imali smo je i pre šest decenija 

Pre zelene revolucije (60-ih godina prošlog veka) svaki poljoprivredni proizvod u Srbiji je bio proizveden kroz primenu regenerativnih praksi. Danas, regenerativna poljoprivreda predstavlja pionirski poduhvat i malo je rasprostranjena.

Subjektivna procena jednog od protagonista ove zajednice u Srbiji je da je taj procenat manji od 1% od ukupnog broja poljoprivrednika.

Početak bavljenja profesionalne regenerativne poljoprivrede u Srbiji se vezuje uz rad Instituta Tamiš iz
Pančeva. 2006-te godine, nekoliko savetnika sa Instituta (posle stručne posete SAD-u) zasnivaju prva ogledna polja na kojima počinju da primenjuju prakse konzervacijske obrade zemljišta (redukovana obrada).

S. Kuprešanin