Portal pametne poljoprivrede

Na domaćem tržištu biće dovoljno šarana tokom božićnog posta, koji počinje krajem novembra, i obeležava Sveti Nikola i Badnji dan, kada za ribom vlada najveća potražnja – izjavio je predsednik Grupacije za ribarstvo u Privrednoj komori Srbije (PKS) Krum Anastasov za „Dnevnik”.

U ribnjacima uoči posta imamo oko 4.000 tona šarana, a potrebno nam je oko 3.500 tona da bi zadovoljili potrebe kupaca tokom posta i slave koju slavi najviše pordica u Srbiji – Svetog Nikole – kaže Atanasov.

Po rečima Anastasova, ribari će nastojati da šaran u tom periodu ne poskupi, ali ne garantuje da će tako i biti.

– Kilogram šarana sada je od 650 do 750 dinara, u zavisnosti od toga gde se kupuje, marketima ili ribarnicama, ali pošto su troškovi proizvodnje višestruko povećani nego prošle sezone, preduzetnici u ribarstvu ne vide drugi izlaz osim da povećaju cenu šarana – naglasio je Anastasov.

– Da riba ne bi bila skuplja a ribarstvo razvijalo, potrebni su nam znatno veći podsticaji nego što su sada, bar u visini PDV-a, kako bi se održala i povećala proizvodnja. Sada dobijamo deset dinara po kilogramu proizvedene i prodate ribe. I pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu izdvaja novac za podizanje novih ribnjaka i proširenje postojećih, a to treba nastviti i povećati. Takođe, vodoprivredni doprinos trebao bi da se ukine ili smanji.

Trenutno ribarima probleme stvaraju lopovi. Što su ribnjaci manje površine, to su krađe ribe češće i većeg obima. – Sada se te krađe tretiraju kao prekršaji, što nisu, ako se iz ribnjaka odnese više tona ribe u vrednosti od nekoliko miliona evra – kazao je predsednik Grupacije za ribarstvo Krum Anastasov i dodao da sa predstavnicima MUP nastoje da se krađama stane na put.

Predsednik Grupacije za ribarstvo u PKS Krum Anastasov naveo je da ova grana privrede u Srbiji iz godine sve više slabi, što se odrazilo i na samu proizvodnju ribe. – Otprilike se za 50 odsto prepolovila proizvodnja ribe u odnosu na proteklih deset do 15 godinu. Sada imamo svega 5.000 hektara pod ribnjacima, a pre 15 godina bilo ih je na površini od 12.500 hektara. Imamo samo tri velika ribnjaka, koji se prostiru na oko 500 hektara, a bilo ih je 11. Manjih ribnjaka imamo dosta, ali se ne zna pouzdano da li imaju vodoprivredne dozvole, odnosno da li rade legalno.

Krum ukazuje i na to da tokom epidemije kovid-19 ribari nisu dobili nikakav dodatni podsticaj od države jer zbog zatvaranja pijaca i zabrane kretanja nisu imali mogućnosti da prodaju ribu.

– Zapali su u gubitke i mnogi su odustali od proizvodnje, dok su, s druge strane, zemlje u okruženju i šire davale vanredne novčane podsticaje da ribarstvo pokrije dugove nastale zbog epidemije – predočio je Anastasov.

Izvor: Dnevnik