Berba organskog šipurka na plantaži Karolja Feketea: Dobar rod, dobre subvencije, a sve ode za EU
Berba šipaka ili šipuraka, već kako ih ko zove, na jednoj od najvećih plantaža divljih ruža u Srbiji, u ataru Novog Kneževca, na severu Banata privodi se kraju.
Nekada su bake ovde „išle u šipke“ berući crvene plodove samoniklih žbunova za svoje potrebe, a Karolj Fekete iz Novog Kneževca je pre šest godina organsku proizvodnju šipaka zasnovao je na 50 hektara i sada po hektaru kombajnom ubira oko četiri tone plodova, koji imaju kupce na evropskom tržištu.
Berba šipaka obavlja se mašinski, veoma efikasno i kvalitetno, specijalizovanim kombajnom koji na dan može da ubere plodove sa oko tri hektara. Karolj Fekete predočava da bi ručna berba bila nemoguća misija, jer nema radne snage, tako da je mašinska berba najekonomičnija.
– Na rod šipurka nešto posebno ne utiču vremenski uslovi, ali ako ima više kiše u toku sezone onda je rod veći. Međutim, jako dobro podnosi i stresne uslove, pre svega visoke temšperature i ekstremne suše. U podizanju zasada šipak nije izbirljiv, nema posebnih prohtreva u pogledu kvaliteta zemljište. Recimo, ova parcela od 25 hektara je peta klasa i u organskoj proizvodnji postižemo solidan prinos imajući u vidu da nema prihranjivanja veštačkim đubrivima i prskanja zaštitnim sredstvima – objašnjava Karolj Fekete.
Ulaganja u nov zasad 2.000 evra po hektaru
Proizvodnja šipaka je ekonomična i donosi solidnu zaradu, jer kada nakon četiri godine podizanja zasada dospe na pun rod praktično nema većih ulaganja, izuzev košenja trave u međurednoj obradi i neophodnom izrezivanju debljih grana. Fekete napominje da bi proizvodnja mogla biti i intenzivnija sa navodnjavanjem i đubrenjem, dobio bi se veći prinos i do osam tona po hektaru, ali vek trajanja biljke bi se forsiranjem intenzivne proizvodnje znatno smanjio.
– Ovako u organskoj proizvodnji, kako to priroda diktira, ove sorte šipurka „inervis“ i „šmit ideal“, koje uzgajam imaju vek eksploatacije 50 do 60 godina, pod uslovom da se zasad neguje i izrezuju se plodonosne grane deblje od dva centimetra. To je u nezi zasada praktično najvažnije jer se na taj način biljke podmlađuju, odnosno obnavljaju i zbog toga su dugovečne. Sorte šipaka koje se uzgajaju su praktično uzete iz prirode. Tu još čovek genetski nije uticao, nego su sorte nastale prirodnim odabirom sa što boljim karakteristikama biljaka i kvalitetom crvenih plodova – ističe Fekete.
Ulaganja u podizanje novih zasada je oko 2.000 evra po hektaru, a narednih nekoliko godina samo koliko je potrebna nega i troškovi se znatno smanjuju. Fekete uverava da je proizvodnja šipaka veoma rentabilna, pa je dobro da je to i država prepoznala i daje subvencije za sadni materijal. Kod organske proizvodnje subvencija je sada 63.000 dinara po hektaru, dok kod konvencionalne proizodnje je 18.000 dinara.
Kilogram našeg šipka kao tri kilograma čilenaskog
U Srbiji se organska plantažna proizvodnja šipaka odvija na oko 600 hektara i površine se iz godine u godinu povećavaju. U svetu je proizvodnja šipaka mnogo prisutnija i ima sve više interesovanja naročito u azijskim i afričkim zemljama. Najveći proizvođač šipaka u svetu je Čile i proizvođači iz te južnoameričke zemlje diktiraju tržište, ali je kvalitet na strani naših šipaka.
– Prerađivačka industrija poslednjih godina je prepoznala kvalitet šipka sa naših prostora jer se uvidelo da kilogram ploda iz Srbije i balkanskih zemalja u okruženju zamenjuje tri kilograma čileanskog, pošto je unutrašnji sastav plodova sa naših plantaža znatno bolji. Za kilogram svežeg ploda šipka na tržištu se postiže cena od jednog evra u konvencionalnoj i 1,30 evra iz organske proizvodnje, ali ako se plodovi osuše ili su u zamrznutom stanju onda su uslovi trgovanja drugačiji. Kilogram suvog ploda je 2,60 do 2,80 evra, a zamrznutog 1,50 evra. Sve izvozim za Evropsku uniju, pre svega za Nemačku i Austriju – kaže Fekete.
U saradnji sa partnerom koji je specijalizovan za proizvodnju sadnica, iskustvo koje je stekao u proizvodnji šipaka na svojim zasadima na severu Banata u ulozi savetnika Karolj Fekete prenosi u zemljama srednje Azije Uzbegistanu, Tadžikistanu i Kirgistanu, a sada aktuelno i zasnivanje zasada u Mongoliji takođe i afričkim zemljama.
– Do sda u Uzbegistanu ima 650 hektara zasada, u Kirgistanu 120 i Tadžikistanu 60 hektara. U zemljama Balkana ima oko 800 hektara u Albaniji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, tako da svake godine se povećavaju površine i ima velike zainteresovanosti i potražnje šipka od prerađivačke industrije – saznajemo od Feketea.
U Srbiji veća plantaža šipaka od ove koje na severu Banata neguje Karolj Fekete postoji u okolini Soko Banje nešto više od stotinu hektara. Fekete priča da su tamo poravnali brdo i podigli zasad kome je sada treća godina. Međutim, Fekete ukazuje da nadmorska visina jako utiče na proizvodnju i nažalost rod je ove godine podbacio zbog hladnih noći u vreme cvetanja.
Milorad Mitrović
Foto: M. Mitrović