Portal pametne poljoprivrede

Na osnovu analiza potrošnje hleba u Srbiji utvrđen je značajan pad za 17 godina. Nekada smo trošili 91,5 kilogram godišnje po stanovniku dok je to sad samo 48,58 kilograma! Na to treba dodati da je i u razvijenijim delovima Srbije godišnja potrošnja peciva po jednom stanovniku oko 10 kilograma godišnje.

Ovo je utvrdila analiza novosadske ,,Žitounije’’ rađena na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS), na osnovu ankete o potrošnji hleba i peciva u 2022. godini). Na osnovu ove ankete i analize utvrđeno je da  godišnja meljava pšenice za hleb i peciva potrebna za 6,6 miliona žitelja Srbije iznosi oko mlion tona! To je za 200.000 tona manje nego li pre deceniju po. Za ovo vreme potrošnja hleba u Srbiji manja je za 374.000 tona. U 2022. godini iz Srbije je izvezeno 134.000 tona bašna’’,  kaže Zdravko Šajatović, direktor novosadske ,,Žitounije“.

Piše: Branislav GULAN

Da bi se utvrdilo kakve su dugoročne tendencije  u Srbiji, analiziralana je potrošnju hleba po glavi stanovnika od 2006.godine do 2022.godine.

U poslednjih 17 godina (za period 2006.-2022.) prosečna godišnja potrošnja hleba  (bez peciva) po glavi stanovnika u Srbiji smanjena je sa 91,5 kilograma na 48,58 kilograama, odnosno za 42,92 kilograma ili za 47 odsto (po slobodnoj proceni, prosečna godišnja potrošnja peciva po glavi stanovnika iznosi oko 10 kilograma), navodi Šajatović.

Pored manjeg broja stanovnika za više od 500.000 u Srbiji za poslednju deceniju, pad potrošenje ukazuje i na rast siromaštva!

Potrošnja hleba po regionima

Posmatrajući regionalno, ukupna potrošnja hleba i peciva po glavi stanovnika je ispod navedenog proseka u razvijenijim područjima u Srbiji, a iznad proseka u regionima čiji je BDP ispod republičkog proseka. Analogno tome, procena je, da je, za razliku od potrošnje hleba, potrošnja peciva po glavi stanovnika u razvijenijim regionima veća od procenjenog proseka od 10 kilograma, odnosno manja u nerazvijenijim regionima).

Proizvodnja i potrošnja brašna za ljudsku ishranu u Srbiji

Prema proceni ,,Žitounije’’, a polazeći od situacije na tržištu brašna u Srbiji, godišnja meljava pšenice iznosi oko milion tona (zbog smanjene potrošnje hleba po glavi stanovnika i smanjenog broja stanovnika), smanjili smo dosadašnje procene godišnje meljave pšenica sa 1,2 mil.tona na million tona, odnosno na 1,05 miliona tona u slučaju osetnog povećanja izvoza brašna, navodi Šajatović.

Od million tona  pšenice proizvede se oko 730.000 tona brašna za ljudsku ishranu  (prosečni procenat izmeljavanja pšenice  0,73 odsto) u Srbiji.  Dobijeno brašn za ljudsku ishranu utroši se za proizvodnju

• hleba i peciva,
• neposrednu potrošnju stanovništva,
• proizvodnju testenina,
• konditorsku industriju i
• izvoz

U odnosu na podatke iz prethodnih godina, zaključno sa 2022. godinom, osim što se:

• smanjila se potrošnja hleba (bez peciva) po glavi stanovnika, sa 91,5 kilograna na 48,58 kilograma;
• smanjen je i broj stanovnika Srbije: od 2006.godine (sa 7.622.185) do 2022 godine (na 6.664.449);

U tome vremenu broj stanovnika u Srbiji  smanjen je za 957.736  – (procene RZS za 2006.g. i popis stanovništva u 2022.godini).

,,Oba faktora uticala su u navedenom vremenu na smanjenje ukupne godišnje potrošnje hleba u Srbiji za 374.000 tona’’, dodaje Šajatović.

Proizvodnja hleba i peciva

Procena godišnje potrošnje brašna za proizvodnju hleba i peciva u Srbiji iznosi 283.000 tona, i to:

• HLEB – broj stanovnika 6.664.449 x 48.58 kg = 324.000 tona x 0,74 =234.000 tona brašna
• PECIVO – broj stanovnika 6.661.449 x 10 kg =  000 tona x 0,74 = 49.000  tona brašna.

Procena godišnje potrošnje brašna za neposrednu potrošnju stanovništva u Srbiji:

• Broj stanovnika 664.449  x 19,55 kg = 130.000  tona brašna

Građani u Srbiji troše pšenično brašno za neposrednu potrošnju u domaćinstvu kroz tzv.  “mala pakovanja“ brašna (pakovanja 1/1, 2/1, 5/1 i 10/1 kilogram). Prema podacima višegodišnji prosek  godišnje proizvodnje “malih“ pakovanja brašna iznosi oko 60.000 tona od čega se oko  osam odsto ili oko 5.000 tona izveze. Takođe treba uzeti u obzir da, naročito u manjim sredinama, vlasnici RPG (koji između ostalih ratarskih  kultura proizvode i pšenicu) značajne količine brašna za potrebe svog domaćinstva obezbeđuju kroz tzv. “ušurnu meljavu“, a određene količine brašna za potrebe svog domaćinstva stanovništvo kupuje direktno u prodavnicama mlinova (pakovanja 25/1). Procena je da ukupna  domaća potrošnja malih pakovanja brašna (od 1-10 kg), pakovanja 25/1 i brašna iz ušurne meljave,  u domaćinstvima u Srbiji ukupno iznosi oko 130.000  tona.

Potrošnja brašna za testenine

• Potrošnja brašna za testenine 664.449 x 9.58 kg = 64.000 tona brašna

(NAPOMENA: Korišćeni su podaci od RZS).

 Potrošnja brašna za konditorsku industriju

• Prema podacima RZS godišnje se za proizvodnju konditorskih proizvoda (keksa) u Srbiji potroši:

6.9 kg x 6.664.449 = 46.000 tona brašna

Izvoz brašna iz Srbije u kalendarskoj 2022 godini iznosio je 134.000 tona.

Godišnja potrošnja

Za ekonomski položaj mlinske industrije u Srbiji posebno je zabrinjavajuće da naša država u uslovima aktuelne svetske ekonomske krize donosi mere socijalne politike (što i jeste njena obaveza) ali značajan deo tereta te politike svaljuje na teret mlinske industrije (i indirektno na proizvođače pšenice).

Iz  navedenih procena vidi se da i dalje u Srbiji postoji izražen negativan trend u smanjivanju potrošnje brašna na domaćem tržištu. Iz navedenih procena uočljivo je da su previsoke prelazne zalihe brašna što je posledica ekonomski neopravdane zabrane izvoza brašna u martu i aprilu 2022.godine, u kom periodu smo “izgubili“ izvoz brašna od oko 40.000 tona. Ohrabrujuće je da izvoz brašna u drugom polugodištu 2023.godine pokazuje vrlo pozitivan trend povećanja, tako da će izvoz brašna u 2023. godini biti bar za 30.000 tona veći nego 2022.godine a samim tim će se smanjiti i prelazne zalihe brašna.

Pljačka države!

U 2023.godini na domaćem tržištu brašna imamo apsurdnu situaciju da se država pojavljuje kao nelojalna konkurencija mlinskoj industriji jer prodaje brašno T-500 neposredno pekarskoj industriji po tzv. “damping cenama“, što u praksi znači po 22.00 din/kg (bez PDV) – što je jedva iznad tržišne cene pšenice (koja iznosi oko 20 dinara po kilogramu), a najčešća tržišna cena istog tipa brašna  koje mlinska industrija prodaje tim istim pekarima iznosi oko 32.00 dinara po kilogamu!

,,Ako se zna da godišnja potrošnja brašna T-500 od strane pekara-proizvođača hleba i peciva iznosi 283.000 tona a država preko Robnih rezervi prodaje 74.000 tona brašna, onda je lako zaključiti da je država “oduzela“, odnosno opljačkala mlinsku industriji oko 26 odsto navedenog segmenta tržišta. Osim toga, država je krajem septembra, sa važnošću do 31.decembra 2023. gdoine, donela posebnu uredbu (samo za mlinsku industriju) kojom je propisala proizvođačke cene za kilska pakovanja brašna T-400 i T-500 koja je za oko 25 dinara po kilogramu niža od to tada propisane. ,,Žitounija’’ je podnela zahtev Vladi da mlinarima-proizvođačima kilskih pakovanja isplati kompenzaciju od pet dinara pokilogramu (u skladu sa čl.37.st.5, Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda)’’, kaže Zdravko Šajatović.

(Autor je analitičar i publicista)