Plužni đon: Zašto je loš i kako ga se rešiti
Do stvaranja plužnog đona dolazi kada se oranje stalno izvodi na istoj dubini. Problem dodatno pogoršavaju uslovi u kojima se obavlja obrada zemljišta. Ako je prevlažno, treba ga ostaviti da se prosuši, jer u suprotnom dolazivdo velikog zbijanja.
Na malim parcelama traktor se često okreće, povećava se gaženje. Preteški traktori dovode do opterećenosti gornjih slojeva. Sve to dovodi da se ispod oraničnog formira zbijeni sloj, plužni đon koji može stvoriti velike probleme.
U našim agroekološkim uslovima, osnovna obrada zemljišta se uglavnom izvodi na dubini 25-30 cm. Kada se usevi gaje u monokulturi dugi niz godina, posebno na lošijim zemljištima, i primenjuje teška mehanizacija postepeno dolazi do sve lošijeg stanja zemlje.
Iz tog sloja je istisnut vazduh i voda, a čestice zemljišta su čvrsto zbijene jedna uz drugu. U tom se slučaju prekidaju kapilarne veze.
Zbijeni sloj”plužni đon” remeti protok vode,vazduha, hraniva i rast korenja. Takođe sprečava prodiranje padavina i vode u dublje slojeve.
Izostaje akumulacija odakle biljke crpe vodutokom sušnog perioda.
Zbog nepropusnosti, koren biljaka ne može probiti taj sloj i dolazi do deformacija. Ostaje kratak, deformisan, kržljav. Kod pojedinih kultura javlja se povratni rast prema površini zemljišta.
Sve to dovodi do lošijeg zdravlja biljaka, slabijeg snabdevanja vodom i hranom i na kraju manjeg roda.
Pravilna obrada zemljišta zahteva poznavanje tipa zemljišta i njegovih karakteristika. Kako bi sprečili nastanak plužnog đona, treba izbegavati oranje uvek na istoj dubini, ali i upotrebu preteških mašina za obradu. Pre obrade odraditi đubrenje stajnjakom, koji je dobro zgoreo, i mineralnim đubrivom. Osim što će obogatiti zemljište, stajnjak će poboljšati mikrobiološku aktivnost i akumulaciju vlage. Zemljište će imati propusniju strukturu, a biljke povoljnije uslove za razvoj korena.
Sprečavanju nastanka plužnog đona će više doprineti jesenja obrada nego prolećna.
U slučajevima da je već došlo do formiranja plužnog đona, koriste se podrivači i razrivači koji razbijaju, ali ne preokreću zemlju. Osim što se podrivanjem razbija zbijeni deo, poboljšava se prozračivanje i rastresitost. Površina će biti ravnija, a neće doći do dodatnog gubljenja vlage.
Dipl. Inž.Valentina Aleksić,
PSSS