Poljoprivrednici doživeli ekonomski fijasko, ovo je samo gašenje požara
Poslednji dogovor Vlade i poljoprivrednika je samo ,,gašenje požara’’, a potrebna su sistemska rešenja. Zamerke su na vođenje agrarne politike, pa se ističe da se ona ne može voditi na ovakav način gde se trguje predlozima jedne i druge strane. Dakle, ratara i farmera u Sribji vlast se seti samo kad protestuju ili uoči izbora kao što je to sad slučaj. Tako poljoprivrednici, njih oko 565.000 gazdinstava koji obrađuju oko 3.488.000 hektara u Srbiji, koliko poseda ima prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prolaze od ružičaste budućnosti do surove realnosti
Branislav GULAN
Strategijom razvoja poljoprvirede koju je Vlada Srbije usvojila 2014. godine bilo je planirano da će se do 2024. godine agrar Srbije dinamično razvijati, po stopi od 9,1 odsto, odnosno najmanje 6,1 odsto godišnje. A, od tada nikakvog rasta zapravo i nije bilo. Naprotiv. Realna vrednost poljoprivredne proizvdnje sada je manja nego kada je taj dokument donet. Jer, vrednost agarne proizvodnje po hektaru je smao 1.200 evra, dok se u razvijenim zemljama ona kreće u rasponu od 25.000 do 37.000 evra po hektaru!
Kada je reč o dokumentu razvoja agrara do 2024. godine njega je na 145 strana pisalo 240 eksperata poljoprivrede Srbije. Za to su sebe častili sa 8,2 miliona dolara subvencija pristiglih iz više evropskih zemalja.
Nerešeni problemi su uglavnom oko subvencija kojima seljaci nisu zadovoljni. I sad pošto je vlast konačno bila na razgovoru u selu Kisaču, prećutno su se razišli. Traktori su vraćeni u svoja ekonomska dvorišta. Vlast misli da je gotovo, ali nije. Požar je samo trenutno ugašen kao što je bio i u maju 2023. godine. Jer, seljacima se nikada ne kaže istina.
Gde su naše pare?
Ni danas ne znaju gde je nestalo 54 milijarde dinara koje su im upućene od 2016. godine. Jer te godine je stočarima iz Ministarstva poljoprivrede bilo upućeno 28 milijardi dinara. To je kontrolisala Državna revizorska institucija i utvrdila da nema rezultata u stočarstvu, a to znači povećanja broja grla, kvaliteta, kvantiteta, izvoza – pa nije moguće ni utvrditi gde su te ogromne pare potrošene. Nakon toga, samo posle dve godine, i 2018. godini iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije selima, odnosno za ruralni razvoj je upućeno još 26 milijardi dinara. I to je kontrolisala Državna revizorska institucija i donela sličan zaključak. Nema rezultata gde su pare potrošene, jer od sela imamo samo ruine. Nije bilo moguće utvrditi ni gde je novac od 26 milijardi dinara, namenjen ruralnom razvoju, odnosno selima ili kako to piše u Ustavu, naseljenim mestima, potrošen.
Dakle, samo u ova dva slučaja nije bilo moguće utvrditi gde je potrošeno tih 54 milijarde dinara. Kada se taj novac pretvori u evre, to je onda oko 460 miliona evra. Skoro pola milijarde evra je negde nestalo! Koliko je to bilo tada novca, najbolji dokaz je agrarni budžet koji je 2021. godine iznosio 400 miliona evra! Novac je upućen seljacima i selima, a do njih nije stigao! Gde je – nije utvrđeno? Odgovornih za to nema. A, nema ni para! Za taj novac se moglo kupiti više stotina hiljada krava mlekulja i nekoliko stotina hiljada ovaca. Ili drugi primer, samo malo više od toga, potrošiće se za budući nacionalni stadion.
I dok stočari pitaju i gde je nenamenski otišao njihov novac, istovremeno Srbija nema mleka, nema mesa, nema sira, sela se ruše… Nema ni para! U 2022.godini uvezeno je 84.000 tona konzumnog mleka, 10.000 tona mleka u prahu i 12.000 tona sireva… Svako četvrto selo, ili njih 1.200 će uskoro nestati. Dakle taj novac da je stigao do stočara, staje i obori bi bili puni, a sela bi drugačije izgledala. Ne bi više to bile ruine! Vlast u tom slučaju ne bi imala problema sa proizvođačima hrane na protestima. Jer, oni ne bi blokirali puteve već bi bili na njivama, u stajama u svojim ekonomskim dvorištima. Država bi imala dovoljno svog mleka, dovoljno mesa…
Ali i oni su, po svemu sudeći shvatili da se sa zemlje (njive) njhov glas mnogo slabije ;uje nego sa asfalta odnosno ulice. I krenuli su akcije pa nekada nešto i dobiju da bi preživeli! Sve dok nisu počeli protesti godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao pa je proizvdonja u agarau poslednje tri i po decenije, do pojave korone u proseku imala rast od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021. godini BDP Srbije povećan je za 7,5 odsto, a fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je za pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je lane smanjen za dodatnih osam odsto! Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom ovogodišnjem kvartalu sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je u 2022. godini dodata vrednost ukupne proizvodnje agrara Srbije realno bila za oko sedam odsto manja nego u 2014. godini, koju su obeležile katastrofalne poplave.
A, te 2014. godine Vlada Srbije obećavala je med i mleko. U leto te godine Vlada na čijem je čelu bio sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić usvojla je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine iz koje proizilazi da će se agrar Srbije u narednih deset godina razvijati po stopi od 9,1 odsto ili ako je godina lošija po 6,1 odsto. A, ispostavilo se da nikavog rasta od 2014. godine nije ni bilo! Naprotiv, u 2022. godini je realna vrednost poljoprivredne proizvodnje realno bila bila manja za više od sedam odsto, nego u godini u kojoj je Strategija uvojena, jer je u pet do devet prethodnih godina poljoprivredna proizvodnja padala. Međutim, taj dokument Strategije Vlada Srbije koja ga je usvojila 21. jula 2014. godine nije nikada uputila parlamentu na usvajanje. Možda i zato što niko nije ozbiljno ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. I što se vlast farmera i ratara seti sako kada ih muka natera na blokadu ili u finišu pred izbore kao što je sad slučaj. Jer, u Srbiji ima više od 400.000 registrovanih gazdinstava, a svaki glas je važan za pobedu na izborima. Toga su izgleda postali svesni i poljoprivredni proizvođači, koii su na nedavnim skupovima ocenili da bi agrara uz adekvatnu podršku države, mogao da stvara nekoliko puta veću vrednot od pet milijardi evra, koliko stvara godinama unazad.
Realan rast (pad) poljoprivredne proivodnje u Srbiji
- rast + 2,0
- pad – 7,7
- rast + 8,1
- pad – 11,1
- rast + 15,1
- pad – 1,7
- rast + 2,2
- pad – 5,7
- pad – 7,8
Izvor: Republički zavod za statistiku
Ostaju samo ruine
,,U prethodne tri decenije svaka stranka obećavala nam je kule i gradove, a po preuzuimanju vlasti nas je zaboravila i ostavila“, kaže poljoprivrednik Nenad Radin, iz Stapara. A, Svetozar Murgaški iz Čeneja kod Novog Sada želi da se život na svemu učini boljim, da sve ne dođe u situaciju da vlast rasparčava zemlju (jer mi imamo 19 miliona parcela), uvozi mleko, a da mladi napuštaju sela. Koja postaju ruine.
Da bi se bilo šta promenilo mora se primeniti vlast i doneti novi koncept poljoprivrede po nordijskom sistemu gde se on radeći po zatvorenom receptu od njiev do trpeze u okviru zadruga, pokazao valjanim. U suprotnom još veći problemi će nastupiti ako ostanemo bez sela i bez baze. A, što će se uskoro dogoditi,l aukoloiko se nešto ne promeni!
Osim velikog broja zaparloženih njiva, zbog čega se u Srbiji, prema podacima RZS, obrađuje manje od 3,5 miliona hektara, veći problem je što se vrednost agrarne proizvodnje po hektaru procenuje samo na 1.200 evra, dok se ona u razvijenim zemljama kreće u rasponu od 25.000 pa do 37.000 evra po hektaru. Holandija na primer, iako raspolaže sa površinama od oko 1,7 miliona hektara (koliko ima samo Vojvodina) upola manje nego što se obgrađuje u Srbiji, svake godine izvezee poljoprivredne proizvode vredne vie od 95 milijardi evra. A, ove 2023. godine iz Srbije je izvezeno samo za 3,8 mlijardi evra! Ta zemlja dakle izveze 25 puta više nego što Srbija upola manje proizvede.
Pri svemu tome Srbiji je u poslednjoj deceniji ugašeno čak 62.000 domaćih farmi, pa je Srbija od izvoznika postala uvoznik mesa. Prošle 2022. godine uvezeno je po 300.000 svinja za klanice i još 300.000 prasića. Za prvih sedam meseci 2023. godine uvezeno je 180.000 prasića i 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Do kraja godine odobren je uvoz ukupnjo oko 500.000 prasića. Sve to je razumljivo ako se uzme u obzir da je pre jedne decenije u oborima Srbije bilo čak 1,1 miliona krmača prasilja, a sad ima manje od 100.000. Rezultat svega toga je da nema svinja u Sribji pa nema ni čvaraka. Ili tu se nalazi kvačka zašto su čvarci skupi. Sad godišnje trošimo samo 15 kilograma svinjskog mes po stanovniku, manje od četiri kilogama junetine, 3,1 kilorama ribe. Sve to je u EU po deset puta više. Jedino nam je porasla proizvodnja piletine na 115.000 tona godišnje i potrošnja sad stiže čak 18 kilograma po jednom stanovniku. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku učešće stočarstva u BDP agrara Srbije je samo 28,1 odsto. Sve ispod 60 odsto je karateristika nerzvijenih zemalja.
Pored toga poljoprivreda poslednjih godina učestvuje u stvaranju BDP zemlje sa 6,3 pa do 10 odsto, što je jedno od obeležja nedovoljno razvijenih zemalja. Primera radi to je u Sloveniji samo 1,7 odsto!
Mora se rešiti pitanje amortizacije visokih troškova proizvodnje, tako što će se se usvojiti Zakon o regresiranju cene troškova inputa.Takav zakon bi regulisao amortizaciju troškova za mineralno đubrivo, gorivo, sredstva za zaštitu bilja, seme i sadni materijal.
Drugi bi bio zakon o regresiranju kamata, kojim bi se amortizovali troškovi onih poljoprivrednika koji su ušli u kreditne aražnamne.
Treće pitanje, pitanje tržišta, je mnogo teže, jer se odnosi na tržište na kom više ne postoje garantovane cene i spoljnotrgovinske barijere. Mi ne spominjemo jednu instituciju, a to je zadruga. Možemo je zvati kako god hoćete, stara je gotovo 180 godina, tu se moraju okupiti mali i srednji farmeri, koji ne mogu da konkurišu velikim kompanijama.
U evropskim zemljama država stimuliše osnivanje zadruga, i mali poljopriverdnici putem njih učestvuju na produktnim berzama. Pozdravlja se uvećanje agrarnog budžeta. Ali, udeo sredstava za poljoprivredu u ukupnom budžetu trebalo da bude srazmeran udelu poljoprivrede u ukupnom BDP-u, odnosno oko 10 odsto.
Poređenja radi podatak je udeo agrarnog budžeta u ukupnom budžetu EU 39 odsto. Poljoprivrednici su zbog ukupne situacije doživeli ekonomski fijasko, već u jesen su ušli sa skromnim ulaganjem. Ovo je samo gašenje požara. Prolećne kulture traže mnogo veća ulaganja od jesenjih, te da ćemo tek sredinom naredne godine znati kakvo je pravo stanje. Najgore u svemu tome je što trentuinim stanjem nisu zadovoljni ni poljoprivredni proizvođači, a ni potrošači. I jedni i drugi plaćaju ceh loše agrarne politike.
(Autor je analitičar i publicista)