Portal pametne poljoprivrede

Krave u luci Roterdama, sadnice na splavovima u Indiji; da li su plutajuće farme budućnost?

Na vrhu troetažne strukture usidrene blizu centra Roterdama, smeštena je farma. Braon i bele krave pasu seno koje im je palo s pokretnih traka iznad njihovih glava, kao i kore od narandži iz aparata za ceđenje soka u luci. Nadstrešnice iznad štite krave od sunca i skupljaju kišnicu koju će kasnije piti.

Ponekad krave Maas-Rijn-Ijssel – nazvane po tri holandske reke – priđu mašini koja ih automatski muze, ili se pomeraju kako bi napravile mesta robotu koji prolazi pored njih kako bi pokupio đubrivo koje će se pretvoriti u organsko.

„Mi nazivamo naše krave ‘upcycle ladies'“, kaže za APnews Minke van Wingerden sa farme na vodi, koja prodaje mleko, sir i kiselo mleko koje proizvode krave u maloj prodavnici na kopnu pored luke. Farma na vodi, koja je operativna od 2019. godine i predstavlja se kao prva takva farma na svetu, nije potpuno nova ideja. Nastojanja da se poljoprivreda smesti na ili u vodu stara su koliko i Asteci, koji su davno izgradili veštačka ostrva kako bi uzgajali hranu u onome što je sada Meksiko.

Međutim, to je ideja koja dobija novu pažnju kao način suočavanja s problemima bezbednosti hrane i izazovima klimatskih promena. Holandska farma nastala je nakon što je suprug Van Wingerden, Peter, svedočio nestašicama hrane koje su pogodile Njujork nakon što je uragan Sendi pogodio grad 2012. godine.

U priobalnim i niskim područjima Indije i Bangladeša, nevladina organizacija obnavlja tradicionalnu praksu stvaranja plutajućih splavova koji mogu držati sadnice iznad površina pogođenih monsunskim poplavama.

Južnoazijski forum za životnu sredinu, sa sedištem u Kolkati, unapredio je neka tehnološka poboljšanja za ono što naziva „klimatski otpornom plutajućom poljoprivredom“. Bambusni splavovi su izgrađeni veći i teži kako bi bolje izdržali oluje. Plastični pokrivači i mreže za senčenje štite krhke biljke, a solarne pumpe sakupljaju kišnicu kako bi zalivale sadnice. Organizacija je takođe sklopila partnerstva s lokalnim istraživačkim institutima kako bi poljoprivrednicima obezbedila najbolje moguće klimatski otporno seme i prenela im znanje o kontrolisanju štetočina. Direktorka za komunikacije Amrita Chatterjee ukazala je u izjavi za APnews na to da štetočine bujaju u vreme ekstremne toplote, kao što je bilo ovog leta, kada se temperatura u nekim mestima popela na 45 stepeni Celzijusa.

Chatterjee je rekla da splavovi nisu „vrlo konvencionalan tip poljoprivrede“ i da je potrebno vreme da se na njih naviknemo. Ali za nekoliko godina, njihov broj se u Indiji više nego udvostručio, na 500, u različitim selima. Na plutajućim platformama gaji se povrće poput spanaća i paprika, kao i lekovito bilje a poljoprivrednici takođe mogu uzgajati rakove koje će zatim prodavati na tržištu u plutajućim kutijama.

„Polako, svi se zanimaju“, rekla je Chatterjee. Sa sve češćim neredovnim monsunima, splavovi su pomogli u obezbeđivanju bezbednosti hrane, rekla je Chatterjee. Bili su korisni i kada je indijska država Zapadni Bengal dobila udarac ciklona, a zatim i COVID-19, rekla je.

Poljoprivrednici koji koriste splavove sada se hrane i prodaju višak na lokalnim tržištima, rekla je Chatterjee.

Broj plutajućih farmi će očigledno moći da se poveća u narednim decenijama u jugoistočnoj Aziji, ali obrazovanje o tehnologiji može biti prepreka njihovom prihvatanju na nekim mestima, rekao je Craig Jenkins, profesor akademije sociologije na Univerzitetu u Ohaju.

Nazad u Roterdam – vlasnici plutajuće farme navode nekoliko razloga za smeštanje farme na vodu. Između ostalog, urbanizaciju koja dovodi više ljudi u gradove, čime je logično da im se približe izvori hrane. Takođe, ekstremno vreme uzrokovano klimatskim promenama – obilne padavine i poplave gradova i poljoprivrednog zemljišta – čini njihov pristup prilagodljivim klimi kako bi se hranili ti gradovi.