Portal pametne poljoprivrede

U Srbiji je 2023. godine, od ukupno 3,48 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano samo 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara! To je povratak na navodnjavane površine od pre jedne decdenije. U 2022. godini bilo je navodnjavano 54.639 hektara! Najnoviji zvanični državni podaci ukazuju da se u Srbiji gubi bitka za vodu! To je 12,9 odsto manje nego 2022. godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Piše: Branislav GULAN

Za navodnjavanje je u 2023. utrošeno 29,1 odsto manje vode nego 2022. godine. Najviše vode se crplo iz vodotokova (93,5 odsto), a preostale količine iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže, naveo je RZS. Od ukupno navodnjavanih površina, najviše ih je navodnjavano orošavanjem (91 odsto), zatim kapanjem (8,7 odsto), dok se površinski navodnjavalo svega 0,3 odsto zemljišta. Najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,4 odsto), a slede voćnjaci sa šest procenata i ostale poljoprivredne površine sa udelom od 0,6 odsto. U najnovijem izveštaju RZS je navedeno je da su istraživanjem o navodnjavanju obuhvaćene kompanije i zemljoradničke zadruge koje se bave poljoprivrednom proizvodnjom i uslugama u poljoprivredi ili upravljaju sistemima za navodnjavanje, naveo je RZS. To znači da se gubi bitka za vodu, to je i bitka za hranu, bitka za sela i bitka za Srbiju! U svetu se prosečno navodnjava čak 17 odsto obradivih površina. Susedna Albanija već nekoliko decenija navodnjava oko 380.000 hektara svojih agrarnih površina. l zato uvek ima pre drugog povrća i voća, a dobar deo dolazi i u Srbiju.

Evo i opadajućih rezultata u navodnjavanim površinama u Srbiji, iz godine u godinu. Navodnjavanje  u  2022. godini: Nestao bivši blagi rast hektara pod sistemima za navodnvjanje! Tokom 2022. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavan 54.639 hektara polјoprivrednih površina, što je za 4,6 odsto više nego u prethodnoj 2021. godini, saopštio tada Republički zavod za statistiku. Oranice i bašte tada su imale učešće (sa 93,4 odsto) i to je bio najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5,4 odsto) i ostale polјoprivredne površine (sa udelom od 1,3 odsto).

Za navodnjavanje je u 2022. godini ukupno je bilo zahvaćeno 99.355 hilј. m³ vode, što je za 7,3 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova – 89,8 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Evo i podataka RZS o navodnjavanim površinama u 2021. godini. Sve je to bilo jako malo, ali ipak više nego u godini koju smo ispratili.

Tokom 2021. godine u Republici Srbiji bilo je navodnjavano 52.236 hektara poljoprivrednih površina, što je za 0,4 odsto manje nego u prethodnoj godini. Oranice i bašte (sa 94 odsto) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa pet odsto) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od jedan odsto).

Za navodnjavanje je u 2021. godini ukupno zahvaćeno 92.574 hiljada m3 vode, što je za 33,9 odsto više nego u prethodnoj godini. Najviše vode crpelo se iz vodotokova − 84,3 odsto, dok su preostale količine zahvaćene iz podzemnih voda, jezera, akumulacija i iz vodovodne mreže.

Štete od suša – za deceniju sedam milijardi dolara

Zato što se njive ne navodnjavaju, štete su ogromne. Za jednu deceniju zbog suša u poljoprivredi Srbije izgubljeno je oko sedam milijardi dolara. Zbog suša koje prete ovom regionu nauka mora da stvori nove sorte i hibride! Jer, u narednih 100 godina 52 će biti sušne. A, ukoliko ne bude dovoljno vode i prirodnog đubriva, nekadašnja žitnica Evrope, Vojvodina, za tri decenije će postati pustinja, po prinosima. Jer, humus je već sad smanjen sa pet na oko 2,5 odsto.

Agrarna proizvodnja u Srbiji poslednje tri i po decenije stagnira i prosečan rast godišnje proizvodnje, do pojave korone, kretao se oko 0,45 odsto. U Srbiji sirovine za hranu proizvode se na 3,48 miliona hektara i njihova godišnja vrednost proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje. Srbija, inače poseduje 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina dok je obradivo oko 4,1 miliona hektara. Izuzetak u proizvodnji je bila samo godina korone 2020. Tada je, navodno, vrednost agrarne proizvodnje bila čak 5,6 milijardi dolara i rast proizvodnje je bio 4,6 osto. Kasnije je ta stopa povećanja smanjena.

Godinu dana kasnije, 2021. godine ostvarena proizvodnja je imala pad od pet odsto! Vrednost proizvodnje se standardno u prosečnim godinama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izvoz u 2020. godini iznosio je 4,6 milijardi dolara, a u 2021. godini to je bilo oko 4,9 milijardi dolara.

Stručnjaci ističu da je potrebno menjati strukturu proizvodnje, a kada je reč o izvozu. Umesto izvoza sirovina za hranu nužno je da se pređe na prodaju, odnosno izvoz proizvoda iz viših faza prerade. To će onda i uvećati devizni priliv od izvoza. To znači da nam je potreban novi koncept agrarne poizvodnje, zasnovan na zadružnom sistemu, u koji će biti uključena i prerađivačka industrija. Recept uspeha nalazi se u činjenici da se obrt kapitala od porizvodnje u agraru ubrza i da to bude bar 50 puta godišnje, a ne kao sad do tri puta. Stanje kakvo je sad, i šta nam predstoji do 2100. godine ukazuje na činjenice da će se u ovom veku voditi bitka za vodu! Ako budemo ovako radili, onda ćemo je sigurno izgubiti! U prošlom veku to je bila bitka za naftu.

Naučni instituti u Novom Sadu i Zemunu stvorili su oko 2.500 visokorodnih sorti i hibrida raznih kultura, ali se njihove genetske mogućnosti koriste tek sa 30 do 50 odsto. Poslednjih decenija najveće štete su od suša. Tako analize ukazuju da je od 1990. do 2021. godine u Srbiji bilo čak 10 sušnih godina. One su od 2000. do 2021. godine poljoprivredi nanele štete veće od  sedam milijardi dolara. Primera radi, štete od suša u 2003. i 2007. godini bile su po milijardu dolara, u 2012. godini suša je obrala useve u vrednosti od dve milijarde dolara, zatim 2014. i 2017. godine po 1,5 milijardi dolara, ili po trećinu očekivane proizvodnje. Istraživanja pokazuju da su od 100 godina uvek 52 sušne! Kod nauke je da u budućnosti za takve uslove pripremi nove sorte i hibride.

Potreban novi koncept agrara

Sve ovo su rezultati loše agroekonomske politike donete 21. jula 2014. godine. U Strategiji razvoja poljoprvirede Srbije tada je napisana adaželja koja i danas postoji, a t o je da piše da će agrar kraja jula 2024. godine imati godišnji rast od 9,1 ili u lošijoj godini 6,1 odsto. Međutim, umesto da imamo obećani rast, mi sad imamo strategiju pada! To se krije od naroda. Najveći uzroci su što su najviše žedne njive jer nema vode. Pa zato se i manje proizvodi i hrane. Pored toga nema dovoljno ni prirodnog đubriva jer nema goveda u selima, prazne su staje za tov goveda i obori za tov svinja. Znači loša agroekonomska politika, po uništavanju stočnog fonda, je jača od klasične svinjske kuge i afričke kuge zajedno.

Požari suše!

Istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan, na kome je i Srbija, u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama koje će uništavati letinu i isušivati reke, upozoravaju domaći stručnjaci i svetski klimatolozi. Dakle, klimatske promene su definitivno nastupile. Od ovoga ne može da se spasemo, ali možemo samo da se adaptiramo na ove promene. Mediteran je definitivno najosetljiviji na klimatske promene. Kod nas su odavno počeli sve učestaliji požari, poplave, ali ono što defintivno treba da nas zabrine je da ove promene za nekoliko godina mogu da dovedu do isušivanja vodenih površina u Srbiji, kao što je to već slučaj u nekim mestima. Ukoliko se nastavi vrtoglavi rast temperatura, a bude sve manje padavina u svim godišnjim dobima, mnoge biljne i životinjske vrste će nestati. Dokaz tome je da 0,2 odsto stepeni po deceniji raste prosečna temperatura na Zemlji. Očekuje se da će 1,5 stepeni biti veća temperatura Zemlje 2040. godine u odnosu na početak veka.

Presušivanje vodenih površina stvara problem vodosnabdevanja povrtarskih kultura, što će biti veliki problem za poljoprivrednike. Topao vazduh nam stiže iz Afrike donosi nam paklene vrućine. U svim godišnjim dobima imamo sve manje padavina, a za sve ovo je jedini krivac čovek i njegova nebriga. To je istakao i Miroslav Tadić, na skupu organizovanom povodom “Izgradnje održivih prehrambenih sistema kroz inkluzivne lance vrednosti”. On je između ostalog rekao da nas narednih decenija, zbog suša, očekuju sve manji prinosi mnogih kultura, pre svega, kukuruza čak za 55 odsto, pšenice za 16 odsto i svih drugih poljoprivrednih useva. Lek postoji, a to znači da nauka mora ponuditi raniju setvu i zrenje svih useva. Ključni resurs za održavanje prinosa biće – voda! Znači u svetu će se voditi bitke za vodu, kao nekada za naftu! Ako budemo imali dve žetve, za šta su potrebni sistemi za navodnjavanje, to može da nadoknadi manje prinose.

Predviđa se smanjenje padavina u svim godišnjim dobima i širenje mediteranske klime prema severu i istoku, dok će pogođena područja postajati sve sušnija u vreme leta. Shodno tome očekuje se i povećanje broja toplih dana i noći, dok će toplotni talasi biti sve učestaliji. Regionalne proemene u Evropi uključuju i povećanje poplava u severnoj Evropi i hidroloških i poljoprivrednih suša u Mediteranu. Značajan doprinos svim tim problemima daje čovek svojom nebrigom, navodi se u izveštaju Međunarodnog panela za klimatske promet.

Za desetak godina u Srbiji zbog vrtoglavih klimatskih promena i sve većeg broja toplotnih talasa doći će do isušivanja vodenih površina i sve češćih požara, što će uticati na biljni i životinjski svet, ali posebno na poljoprivredu. Zato su nam potrebni sistemi za navodnjavanje, ali su se oni u Srbiji gradili samo u obećanjima. To govore poslednji podaci pada navodnjavanih površina. O tome najbolje pokazuju činjenice u brojkama, u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku Srbije (RZ iz 2021. godine), gde se navodnjava tek oko 1,4 odsto površina. Odnosno da je u 2023. godini navodnavjano bilo samo nešto više od 47.580 hekara. To nas vaća na nivo od pre deceniju i po! A svaka vlast obećava kako će graditi nove sisteme na više stotina hiljada hektara. I sadašnja. Jelena Tanasković, 14 ministar u agraru od 2000. godine, kada je sela u fotelju odmah je obećala gradnju novih sistema na 103.000 hektara! Manje je obećala nego njeni prethodnici, ali sve su to bila i ostala obećanja vlasti data seljacima i narodu. Uglavnom, u predizbornim kampanjama, kako je to bilo i 2023. godine. Jer, od njih 14 koliko ih je sedelo od 2000. godine u toj fotelji, da je svake godine svako izgradio sisteme samo na po 10.000 hektara danas bi vodu imali na novih 140.000 hektara.

Ali, narode nisu smao lagale i obmanjivale sadašnje vlasti. Nekad davno, 1977. godine evo šta je prilikom otvaranja hidrosistema DTD, kada je voda u pitanju, narodu obećao tadašnji visoki funkcioner Jugoslavije Stane Dolanc. I to je ostalo obećanje pred izbore.

On je rekao doslovce: „Dunav-Tisa će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510 hiljada hektara i da odvodnjava milion hektara“.

I pored svakodnevnih obećanja vlasti da se grade sistemi za navodnjavanje u Srbiji, koji će povećati agrarnu proizvodnju to se još ne ostvaruje. Dokaz su podaci RZS. Planirano navodnjavanje od sistema DTD nikada nije funkcionisalo, dok je odvodnjavanje sa milion hektara prestalo da funkcioniše 2005. godine posle velikih polava u Vojvodini kada hidrosistem zbog velikih količina mulja nije mogao da primi suvišne vode.

Taj obećani kapacitet od 510 hiljada hektara nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70 hiljada hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga – ispod 53 hiljade hektara.