banner-image

U evropskoj proizvodnji goveđeg mesa Srbija ima manje od jedan odsto

Govedarstvo čini značajnu granu stočarstva i nivo njegove razvijenosti predstavlja osnovni prametar razvijenosti ukupne poljoprivredne proizvodnje jedne zemlje. Najpovoljnija područja za razvoj ove grane su prvenstveno livade i pašnjaci. Govedarstvo može biti mlečno, mlečno – mesno i mesno govedarstvo

Piše: Branislav GULAN

,,Broj goveda u svetu iznosi oko 1,5 milijardi grla u proizvodnom ciklusu. Najveći odgajivač goveda je Indija, sa 200 mliona grla, koja daje 13 odsto ukupnog svetskog broja. Ona je specifična zemlja gde se zbog verskog faktora goveda uzgajaju i radi proizvodnje mesa i mleka, ali ne za svoje već, pre svega, inostrano tržište. Proizvodnja goveđeg mesa u svetu iznosti 68 miliona tona godišnje, što iskazano po stanovniku iznosi nešto ispod 10 kilograma. U strukturi svetske proizvodnje goveđe meso zauzima treće mesto (iza svinjskog i pilećeg) i učestvuje sa 22 odsto. Regionalno posmatrano najveći proizvođač je Amerika koja daje skoro polovinu svetske proizvodnje. Na trećem mestu nalazi se Evropa iza Amerike i Azije, sa učećšćem od 16 odsto. Vodeći svetski proizvođač goveđeg mesa su SAD sa proizvodnjom od 12 mliona tona, što čini skoro 20 odsto ukupne svetske proizvodnje. Prosečno u SAD se godišne kopje oko 35 miliona grla goveda. Postoji više od 60 klaničnih industrija. Od toga četiri kompanije kontrolišu više od 80 odsto zaklanih grla goveda u SAD“, navodi dr Branislav Vlahović, profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Četiri kompanije koje kontrolišu više od 80% zaklanih grla goveda u SAD su:

Tržište goveđeg mesa može da se podeli na dva podrtržišta: tržište svežeg i hlađenog mesa – uglavnom potiče od utovljenih mlađih kategorija goveda i tržište zamrznutog goveđeg mesa – starijih kategorija, koje se uglavnom, koristi za preradu (konzerve, hamburger,, kobasičarski proizvodi…)

Međunarodni promet svežeg i hlađenog mesa iznosi 3,5 miliona tona, dok promet zamrznutog mesa iznosi oko 5,6 miliona tona. Ukupan promet na niovu je od desetak miliona i u isti dospeva 15 odsto ukupne svetske proizvodnje ove vrste mesa. U strukturi prometa goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza pilećeg i svinjskog sa učešćem od 27 odsto. Vrednost izvoza goveđeg mesa iznosi oko 45 milijardi dolara godišnje.

Sa stanovišta obrade u međunarodni promet dolazi u četvrtima (prednja i zadnja četvrtina) kao i u osnovnim delovima takozvano konfekcionirano meso. Sa sanovišta temperature može biti hlađeno (do četiri stepena), duboko zamrznuto meso (od minus 18 do minus200 stepeni i odmrznuto, odnosno defrostrirano meso.

Vodeći svetski izvoznik – Indija

Najveći regionalni izvoznik hlađenog i zamrznutog goveđeg mesa je Evropa, koja u svetskom izvozu učestvuje sa 25 odsto. Vodeći svetski izvoznik goveđeg mesa je Indija koja izvozi 1,5 miliona tona, a tu dominira zamrznuto meso. U međunardonom prometu učestvuje sa 15 odsto. Na međunarodom tržištu ostvaruje ukupnu vrednost izvoza od skoro pet milijardi dolara. Najveći izvoz usmeren je u Vijetnam, Egipat i Maleziju. Veliki izvoznici predstavljaju i zemlje Evropske unije, zahvaljujući, pre svega, merama jedinstvene agrarne politike (Common Agricultural Policy – CAP). Zemlje ove ekonomske grupacije usvojile su jedinstvene standarade za promet goveđeg mesa, na osnovu mesnatosti – EUROP.

Najveći regionalni uvoznik goveđeg mesa je Evropa

Ona apsorbuje trećinu ukupnih svetskih količina! Najveći uvpoznik goveđeg mesa u svetu su SAD koje uvoze oko milion tona, što čini oko 10 odsto ukupnog sveskog uvoza. Za SAD je karakteristično da je najveći proizvođač goveđeg mesa, ali predstavlja od najvećeg svetskog uvoznika! Postoji nekoliko razloga, pre svega, visok nivo potrošnje, visokih dohodak potrošača… Prilikom uvoza mesa SAD primenjuje razne vidove barijera, pre svega, uvozne kvote, razne vrste tarifa, tehničke barijere koje se odnose na zdravstvene i sanitarne zahteve, kao i poštovanje visokih standarda kvaliteta, najveći uvoz se realizuje iz Australije, Meksika i Kanade. Najveći svetski uvoznici su Kina, Japan, Rusija i Ialija. Zajeddo sa SAD apsorbuju trećinu svetskog uvoza.

,,Najveći globalni potrošač goveđeg mesa su SAD sa nešto preko milion tona godišnje. Slede Brazil, Kina, Argentina i Rusija. Potrošnja goveđeg mesa izražena po stanovniku u svetu iznosi oko 10 kilograma. Regionalno posmatrano i najeću potrošnju imaju potrošači u Severnoj Americi gde potrošnja iznosi više od 30 kilograma po jednom stanovniku. U evropskim zemljama potrošnja je niža, pre svega, usled navika u potrošnji, i iznosi skoro 20 kilograma godišnje po jednom potrošaču. Ovo je uslovljeno navikama u potrošnji. Najveću potrošnju u svetu ima Argentina sa 54 kilograma. Visoka domaća proizvodnja, kao i navike u potrošnji uticali su na potrošnju i ove vrste mesa. Evidentno je da među najvećim potrošačma nema evropskih zemalja, koji su relativno mali potrošači ove vrste mesa. Najveći evropski potrošač je Danska. Na potrošnju goveđeg mesa značajan uticaj imaju i kompanije koje se bave proizvdonjom i prodajom takozvane ,,brze hrane“ – fast food’’, kaže Vlahović.

Tržište goveđeg mesa u Srbiji – kad su pune staje 920.000 goveda

Prema podacima, u boljim godinama kada su pune staje, u Srbiji se uzgaja čak oko 920.000 goveda. Uzgoj goveda organizovano je kod dva vida proizvodnje, u agroindsustrijskom (poljoprivrednim) preduzećima i porodičnim domaćinstvima. Uzgoj goveda dominantno je u rukama porodičnih gazdinstava, koja poseduju preko 90 odsto stočnog fonda ali i uzgajaju mali borj grla po domaćnstvu. Agroindsutrijska preduzeća karakteriše uzgoj sa većim brojem grla, po pravilu boljeg rasnog sastava. Najveći broj grla uzgaja se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (oko 45 odsto). Sledi region Vojvodine sa 28 odsto, a zatim region južne i istočne Srbije sa učešćem od po 20 odsto i region Beograda sa sedam odsto učešća. Analizirajuići po okruzima najveći broj grla gaji se u Zlatiborskom okrugu (opštine Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Nova Varoš, Požega, Priboj, Prijepolje, Sjenica, Užice, i Čajetina) koji daju oko 10 odsto kupnog broja grla u Srbiji.

Proizvedemo godišnje 10 kilograma po stanovniku, pojedemo tri

Proizvodnja goveđeg mesa u Srbiji u proseku uglavnom iznosi oko 73.000 do 86.000 tona godišnje, što preračunato po stanovniku iznosi oko 10 kilograma. Poslednjih godina potrošnja se kreće od 3,1 do 3,5 kilograma po jednoim stanovniku. Prisutan je trend značajnog pada i proizvodnje i potrošnje. Pre desetak godina prizvodnja je iznosila oko 120.000 tona!

U evropskoj proizvodnji Srbija učestvuje ispod jedan odsto i nalazi se u drugom delu među evropskim zemljama. U strukturi ukupne proizvodnje mesa u Srbiji, goveđe meso nalazi se na trećem mestu, iza svinjskog i pilećeg. Telesna masa goveda pri klanju izuzetno je mala, a posebno krava i junadi (kreće se između 450 – 480 kilograma). Neodgovajuća je i struktura klanja grla jer se još uvek kolje veliki broj teladi u odnosu na ukupan broj zaklanih grla i na borj zaklanih krava i junadi. U strukturi zaklanih grla dominantno mesto imaju goveda za klanje sa 70 odsto učešća, dok je još uvek visoko učešće teladi čak 30 odsto, što je svakako nezadovoljavajuće u odmosu na ukupnu produkciju mesa u zemlji.

U zemlji Srbiji postoji i oko 40 većih industrijskih kapaciteta za klanje goveda i veliki broj malih komunalnih i individualnih klanica. Ukupan broj zaklanih grla iznosi  oko 320.000 , a od toga manje od polovine kolje se u velikim klaničnim kapacitetima. Ukupni kapaciteti za klanje goveda iznose nešto manje od milion grla.

Kriza tovnog govedarsta Srbije!

Tovno govedarsvo u Srbiji je u dubokoj krizi. Sad kada se ukazuje šansa za izvoz, svaki put se javljaju novi problemi. Jednom nema dovoljni stoke, drugi put je problem sa tržištem… Pošto se država javljala sa različitim merama, koje nisu donele rezullate stočari su sami odučili da se organizuju, predlože program mera i krenu u akciju, kako bi stabilizovali stanje u ovoj grani koja je desetkovana.

Da je stanje devastirano najbolje ukazuju podaci iz godine kada se raspadala Jugoslavija. Tada je u svet iz te ,,trule“ Jugoslavije izvezeno 54.000 tona najkvalitetnijeg crvenog mesa ,,bebi bifa“. Od toga samo iz Srbije oko 30.000 tona. Od 1996. godine kada su ublažene sankcije Srbiji doneta je kvota za izvoz junetine, a u okviru toga i ,,bebi bifa’’ u kolilini od 8.875 tona godišnje. Zbog loših strategija i agropolitičkih mera, posle toga staje u Srbiji su ispražnjene. Prazno je 200.000 skoro isto toliko staja za tov stoke u Srbiji!

Rezultati loše politike su da se proteklih godina, recimo, ,,bebi bif“ iz Srbije 100 puta manje izvozio nego pre tri i po decenije. Evo i rezultata u Srbiji koji su stočare doveli u sitauciju da se sami organizuju. Jer, shvatili su, ne da će propasti, nego će nestati, ako se prepuste merema države i stihiji tržišta. Jer, poješče ih velike multikompanije.

Proizvodnja i poređenje

Pošto Srbija danas ima manje od 1,36 odsto od ukupnog broja stanovnika EU, to znači da ima i 58,9 odsto nižu proizvodnju od prosečne u EU. Po glavi stanovnika najveću proizvodnju imaju Poljska, Mađarska, dok je najniža u EU – na Malti. Govor brojki najbolje prikazuje broj stoke u ovoj privrednoj grani.

Prema podacima RZS na kraju 2018. i početku 2019. godine stanje je bilo sledeće:

•    Oko 881.000 goveda. To je istorijski minimum u Srbiji. Ta brojka je manja za 2,3 odsto u odnosu na 2017. godinu;

  • Prema zvaničnim podacima RZS u 2016. godini bilo je oko 892.000 goveda;
  • Na početku 2018. godine u Srbiji je bilo 12.000 junadi u tovu. Zbog izvoza u Tursku sve je veoma brzo poklano, ali nije obnovljen tov pa su staje ostale pazne  (podaci Zadružnog saveza Srbije);
  • Zvaničnih podataka o novom tovu u 2019. godini za sada nema. Pominje se brojka od 30.000 junadi, što znači da je izvoz bio pokrenuo i tov. Ako je tako to je dobro! Potrebno je prvo vratiti poverenje kod tovljača stoke, a posle će oni i napuniti staje sa govedima!
  • Turska je, recimo, u 2018. godini uvezla ukupno 54.000 tona govedine, a u tome je bilo 3.609 tona iz Srbije. Prosečna uvozna cena tone ovog mesa po podacima Turske, bila je 3.959 evra;
  • Jedino je Srbiji više plaćano, čak 5.314 evra po toni (što je 34,2 odsto iznad prosečne cene). Razlog je ishrana bez GMO, što daje kvalitet mesu, koji drugi nemaju!

Po poslednjim podacima RZS slično stanje je i u drugim granama stočarstva. Svi imaju pad, osim ovčarstva. Prema podacima RZS u Srbiji  je 2020. godine bilo još 1,7 miliona ovaca, 2,7 miliona svinja, 196.000 koza, 16 miliona živine…

Prema podaciam RZS na kraju 2022. godine stočarstvo Srbije je učestvovalo u BDP agrara samo sa 28,1 odsto.Veruje se da se ta brojka danas, na početku 2024. godine, približila cifri od oko 20 odsto!? Jer, stočari ističu da u oborima nema više od 1,5 miliona svinja! U stajama je pre jedne decenije bilo 1,1 miliona krmača, a stočari kažu da ih sa ima manje od 100.000…