Iznajmi baštu i obezbedi zdravo povrće po svom izboru, na klik
Projekat Farmit spaja poljoprivredna gazdinstva sa kupcima iz urbanih sredina i omogućava im siguran plasman proizvoda na inovativan način. Razgovarali smo sa tvorcima projekta koji su nam detaljno objasnili kako sve funkcioniše i uputili otvoreni poziv građanima, farmerima i baštovanima da se priključe.
„Iznajmi baštu na imanju naših poljoprivrednika i obezbedi zdravo povrće po svom izboru, na klik“ je prvo što ćete videti kada odete na sajt Farmit, što je ujedno i koncept projekta u jednoj rečenici.
Farmit sajt je namenjen ljudima iz gradova koji žele da konzumiraju domaće plodove zemlje. Mogu da izaberu da virtuelno iznajme svoju ili zajedničku baštu, kao i količinu povrća koju žele da dobijaju na nedeljnom nivou. Farmit poljoprivrednici na svojim imanjima uzgajaju povrće za njih, a tokom sezone (od maja do novembra) sveže povrće, ubrano istog dana, pakuje se u gajbice i isporučuje direktno na adresu korisnicima, i to svake subote.
Tvorci projekta su Lazar Jovanović i Sava Pavlović studenti sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu i to smera Informacionih sistema i tehnologije.
Zašto baš poljoprivreda?
Dva mlada čoveka su uvideli da na ovakav način mogu da zadovolje dve velike potrebe – za ljude u gradovima dostupnost zdrave, povoljne i kvalitetne sveže hrane za koju znaju odakle dolazi i kako se gaji, a za male poljoprivrednike siguran plasman i priliku da prodaju sve što proizvedu.
– Glavni benefit za poljoprivrednike je siguran plasman tj. mogućnost da unapred znaju tačnu količinu povrća koju treba da proizvedu. Na ovaj način garantujemo da neće biti ni kilogram bačenog ili neiskorišćenog povrća, kao ni zemlje koje oni poseduju. Ovim pristupom omogućavamo farmerima da se fokusiraju na kvalitet pre kvantiteta jer znaju za koga i koliko proizvode – objašnjava Lazar.
Sa druge strane, kupcima omogućavaju pristup svežem, domaćem i kvalitetnom povrću i to na nedeljnom nivou.
– Ne samo da kupcima pružamo mogućnost da znaju odakle dolazi njihovo povrće, već uz pomoć Farmit-a mogu da uštede vreme koje bi inače potrošili u nabavci. Kao što su rekli naši korisnici, uz našu uslugu su krenuli da jedu više povrća i time izgradili zdravije navike u ishrani – kaže Lazar.
Od ideje do realizacije
Zanimalo nas je kako su uopšte došli na ovaku ideju, a Lazar nam je rado objasnio. Ispostavilo se da igranje igrica i te kako može da bude korisno u životu.
– Na fakultetu smo dosta pričali o preduzetničkim idejama i šta je realno da se realizuje. Obojica smo igrali FarmVille igricu kao mali i u nekom trenutku smo se dotakli i te teme. Odmah smo prepoznali da postoji realan potencijal da se koncept igrice realizuje u stvarnosti, jer postoji tražnja na tržištu – priča nam Lazar.
Međutim, jedno je ideja, a drugo realizacija. Odmah su se suočili sa činjenicom da o poljoprivredi ne znaju – ama baš ništa.
– Na početku smo bili samo nas dvojica, bez ikakvog znanja iz ugla poljoprivrede i odlučili smo odmah da proširimo tim u tom pravcu. Pridružio nam se drugar koji je master agronom i on je osmišljavao i usmeravao deo projekta koji se odnosi na poljoprivredu– objasnio nam je Lazar kako su rešili prvu prepreku.
Kada su obezbedili taj deo, više od pola godine proveli su u razgovoru sa ljudima, mentorima, potencijalnim korisnicima, a kako bi uvideli da li zaista postoji tražnja i koji je najbolji način da realizuju projekat.
– Napravili smo biznis plan, projekcije, obezbedili zemljište i infrastrukturu koja nam je za to potrebna. Na kraju je došao na red i softver. Čim smo sa njim završili, krenuli smo u komercijalizaciju projekta, odnosno, pružanje usluge na tržištu – kaže Lazar.
Tim je mali, ali efikasan.
– Pored nas dvojice, u poslu je Boris, master agronom sa Poljoprivrednog fakulteta koji je apsolutno ključni član tima, jer vodi brigu o kvalitetu i načinu uzgoja povrća u našoj bašti. Anđela se bavi marketingom i društvenim mrežama, a imamo ljude zadužene za logistiku i sam rad na našoj njivi. Glavne zvezde projekta su – mali poljoprivrednici. Trenutno imamo sklopljen ugovor sa nekoliko poljoprivredna gazdinstava i nakon prve uspešne sezone u Beogradu, proširujemo se i na teritoriju Novog Sada i Kragujevca – kaže Lazar.
Prema njegovim rečima, prošla godina je bila izuzetno izazovna za sve, jer im je glavni cilj bio da dokažu da koncept može da funkcioniše u realnosti i u tome su apsolutno uspeli.
– Prošle godine smo počeli sa prodajom krajem marta i uspeli smo u potpunosti da popunimo kapacitete sa korisnicima i jednim lancem restorana iz Beograda. Ove sezone, u fokusu će nam i dalje biti povrtarske kulture, ali u planu nam je da, pored teritorijalnog širenja usluge, povećanje raznovrsnosti proizvoda koje nudimo – objašnjava Lazar.
Praćenje napretka bašte i učestvovanje u uzgoju
Proces selekcije poljoprivrednih gazdinstava je standardizovan, a vodi se računa o svemu: iskustvu i znanju poljoprivrednika, obilazi se lokacija, prati način uzgoja biljaka…
Tokom samog procesa uzgoja, korisnici mogu da prate napredak svojih kultura putem aplikacije i da vide slike svoje bašte. Slike se šalju na nedeljnom nivou. Pored toga, otvorena je i mogućnost poseta bašti i dolaska na imanja, gde farmeri pokazuju korisnicima gde i kako gaje njihovo povrće, a korisnici mogu u svakom trenutku da učestvuju i da im pomognu kada je vreme sadnje, plevljenja korova, okopavanja, berbe i pakovanja povrća.
Planovi za budućnost
– Ljudi su prepoznali dobrobit našeg projekta i to je ono najbitnije. Priča se polako širi i jako smo srećni što možemo da pomognemo zajednici u kojoj živimo. Kada bismo svi to radili, živeli bismo u mnogo boljem društvu. Međutim, ovo nije problem samo u našoj zemlji, već je mnogo veći i ljudi u drugim zemljama ga osećaju. Mi, sa naše strane, za budućnost svakako imamo ambiciozne planove, a to je da se proširimo i na druge države Evrope i postanemo najveća platforma na svetu koja povezuje kupce iz urbanih sredina sa lokalnim poljoprivrednicima – zaključuje Lazar.
Novinarka: Tijana Todorović
Autor fotografija: Farmit