Portal pametne poljoprivrede

U Srbiji je dosad registrovano tek nešto više od 10 socijalnih preduzeća, a procena je da između 200 i 500 udruženja, zadruga i drugih pravnih lica posluje u skladu sa solidarnom ekonomijom.

Kako bi mogli da konkurišu za mere podrške koje država sprema na proleće i sredstva u iznosu od 50 miliona dinara, NALED poziva sva socijalna preduzeća da iskoriste pravo upisa i spremni dočekaju Program razvoja.

Socijalna preduzeća doprinose pravednijem društvu, jer u osnovnim principima imaju i tržišno poslovanje i inkluzivno i fer zapošljavanje. Ekonomski i socijalni aspekt su im podjednako važni, a način upravljanja i donošenja odluka u ovim preduzećima se zasniva na solidarnosti i jednakosti. Iako u svetu postoji 10 miliona socijalnih preduzeća, koja kreiraju 200 miliona radnih mesta, u Srbiji ovaj termin još uvek nije dovoljno jasan.

Zato NALED u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) startuje sa konsultacijama o programu i kampanju „Socijalno preduzetništvo: Rešenje za bolje sutra“, da bi oni koji tek treba da se registruju mogli da razumeju kriterijume, uslove i procedure registracije, i najvažnije koristi od dobijanja statusa.

Neke od mera koje je civilno društvo predložilo i koje se nalaze u Nacrtu Programa jesu finansijske prirode i odnose se na podršku početnicima u poslovanju, nabavku opreme i podršku u zapošljavanju, ali tu su i mnoge druge mere poput obezbeđivanja prostora za rad, stručne i savetodavne podrške, pozicioniranja na tržištu, jačanja kapaciteta socijalnih preduzeća i dr.

– Malo ljudi kod nas zna šta je socijalno preduzetništvo, a ono upravo treba da nam posluži, kao državi koja je ozbiljno rešila pitanje nezaposlenosti. Pre 12 godina u Srbiji je nezaposlenost bila gotovo 26%, a danas je 9%. Dakle, mi smo kao država u ozbiljnoj meri iscrpeli raspoložive kontigente radne snage i došao je red da se bavimo teško zapošljivim kategorijama stanovništva – rekao je predsednik Saveta za socijalno preduzetništvo i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković na lansiranju kampanje, koja je započela od posete socijalnom preduzeću „Naša kuća“, kao i Centru „Zvezda“ i udruženju „Etno mreža“.

U teže zapošljive kategorije stanovništva spadaju osobe sa invaliditetom, kao i osetljive grupe – dugoročno nezaposlene žena, nekvalifikovane radnici, žrtve nasilja u porodici, itd. U Srbiji ima 260.000 ljudi koji su dugoročno nezaposleni, lica koja nemaju kvalifikacije, od kojih 153.000 čine žene starije od 50 godina.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović je istakla da žene koje su dugoročno nezaposlene, najčešće poseduju konkretne veštine koje uz adekvatnu podršku mogu da budu temelj za afirmaciju žena i ostvarivanje prihoda. Jedan od takvih primera je i udruženje „Etno mreža“ koja pruža podršku stotinama žena širom Srbije da čuvaju kulturno nasleđe i ekonomski se osnaže.

– Socijalna preduzeća na čijem se čelu nalaze žene mogu imati veliki uticaj na živote drugih žena, uglavnom kroz obrazovanje, obuku, stvaranje novih radnih mesta, borbu protiv trgovine ljudima i rodnih stereotipa, pristup izvorima finansiranja i davanje glasa ženama u njihovim zajednicama. Jedan od glavnih ciljeva kampanje koju pokrećemo jeste da pozovemo sve subjekte koji deluju u ovom sektoru da upišu status i tako se kvalifikuju za konkurse i mere koji će uslediti kroz Program razvoja – izjavila je Jovanović.

Predsednica udruženja „Naša kuća“ Anica Spasov navodi da je više od deset godina aktivna u donošenju Zakona o socijalnom preduzetništvu, jer pomoću njega jedino može da računa na podršku države i lokalnih samouprava. – Mi nemamo alternativu, ovo je jedini put za bolji život naše dece – zaključila je Spasov.

Pre dve godine, Srbija je dobila Zakon o socijalnom preduzetništvu, kojim su definisani pojam solidarne ekonomije i uslovi za sticanje statusa socijalnog preduzeća. Tada je uspostavljen i Savet za razvoj socijalnog preduzetništva, sa ciljem da osmisli Program za razvoj sektora, koji će se dosledno i u kontinuitetu sprovoditi.

.