Portal pametne poljoprivrede

Prema podacima Petra Radića, saradnka u Zadružnom savezu Vojvodine, prošle 2023. godine u žetvi na oko 600.000 hektara u Srbiji, požnjeveno je oko 3,17 milion tona pšenice. Troškovi proizvodnje bili su oko 164.000 dinara po hektaru, tamo gde je prosečan prinos bio pet tona po hektaru.

Od pšenice uvezene u tekućoj marketinškoj godini u EU (isključujući durum pšenicu i brašno), najveći udeo od 4,4 miliona tona ili gotovo 70 odsto dolazi iz Ukrajine. Ostali dobavljači bili su Kanada sa 630.000 tona, Moldavija s 450.000 tona, Rusija s najmanje 290.000 tona ali i Srbija sa 220.000 tona!

Ako se sagledaju cene jasno je zašto ukrajinska pšenica potiskuje evopsku robu tržišta. Prema podacima Evropske komisije, najjeftinija pšenica poslednji put je utovarena u najvažnijoj  francuskoj izvoznoj luci bila je za 198 evra po toni. Istovremeno, ukrajinska izvozna pšenica košta od 160 evra po toni, odnosno oko 20 odsto manje. Glavna odredišta uvezene obične pšenice bila su Španija, Ilaija, baltičke zemlje, Poljska, Rumunija i Slovačka.

Slično s ječmom

Situacija s ječmom nije puno drugačija nego sa pšenicom, iako je ovo tržište manje značajno. U tekućoj marketinškoj godini EU je proizvela gotovo 47,5 miliona tona ječma, a potrošeno je nešto više od 41 milion tona.

Do kraja februara 2024. godine, na evropsko tržište je u tekućoj marketinškoj godini stiglo 1,4 miliona tona ječma, odnosno 200.000 tona manje nego prošle godine, ali 720.000 tona više nego pre dve godine kada je obim uvoza bio tek 665.000 tona. To znači da se uvoz ječma više nego udvostručio za dve godine. I ovde najveći udeo od 711.000 tona ili gotovo 51 odsto dolazi iz Ukrajine. Drugi najvažniji dobavljač bilo je Ujedinjeno Kraljevstvo sa 453.000 tone (uglavnom pivarski ječam) i Moldavija sa 101.000 tona. Tu su još Rusija sa 60.000 tona i Srbija sa 55.000 tona.

,,Velike količine pšenice koje Srbija ima  konačno bi mogle da budu manje, pošto je dobro krenuo izvoz preko luke Konstance, gde je u februaru prodato oko 103.000 tone hlebnog zrna. Ako ova inotrgovina bude nastavljena i narednih meseci, procenjuje se da bi do nove žetve mogli da prodamo oko milion tona i da nam ostane bar još toliko viška, navodi Zdravko Šajatović, direktor Udruženja mlinske, pekarske testeničarske proizvodnje Srbije – novosadske ,,Žitounije’’.

Ali, i pored toga ako se ostare ove ambicije novu žetvu Srbija će dočekati sa starim zalihama od oko milion tona pšenice!? To je pšenica loš kvalieta, najveći deo nje je najpogodniji za stočnu hranu. Zato bi bilo dobro kada bi se mogla što pre prodati, pa čak i ne pitajući za cenu. Svi bi bili zadovoljni kada bi dobili 170 evra po toni, mada je to značajan gubitak na prošlogodišnja ulaganja. Tada je ulagano po 164.000 dinara uz prinos od pet tona po hekaru. Ako je prinos bio manji onda je cena bila i viša po kilogramu. Po toj kalkulaciji jedan kilogram pšencie je koštao oko 33 dinara!

– Do žetve, bez novog roda, ostaće nam sigurno još milion tona, što su velike količine, pa je dobro što je izvoz u većem obimu krenuo i što raste. U oktobru 2023. godine bilo je prodato je svega 1.000 tona žita, a u januaru ove, 2024.  godine oko 52.000 tona, dok je u februaru taj izvoz udvostručen, navodi Zdravko Šajatović.

Većem izvozu, rekao je on, doprinela je cena prevoza, niže izvozne tarife po toni, jer sada prevoz baržama košta 16 evra po toni, a bio je 40 evra. Inače, žita smo, sa prelaznim zalihama i novim rodom u žetvi 2023. godine, imali preko četiri miliona tona, a za domaće potrebe nam treba nam najviše 1,5 milion tona sa potrošnjom, semenskom pšenicom i obaveznim zalihama u mirnodopsko vreme koje iznose oko 10 osto. To znači da imamo velike količine pšenice za strano tržište, navodi direktor ,,Žitounije’’

,,Ukupan izvoz pšenice u ovoj ekonomskoj godini od jula 2023. godine do februara ove 2024. godine, bio je oko 236.000 tona. Žita smo, sa prelaznim zalihama i novim rodom u žetvi 2023. godine, imali preko četiri miliona tona, ponavlja on. To znači da imamo velike količine pšenice za strano tržište. Dakle, izuzetno dobro je što je konačno počeo prevoz našeg žita preko crnomorske rute i što nam je i dalje dobar kupac Italija, jer smo tamo izvezli 200.000 tona pšenice. Sada očekujemo da trgovanje preko luke Konstnace pretekne izvoz našeg žita za Italiju. Tona pšenice utovarena na barže prodaje se, trenutno, za oko 180 evra. To je za nas danas veoma dobra cena.

I dok smo 2023. godine imali rod oko 3,17 miliona tona pšenice, a  godinu pre toga više od 3,17 miliona tona, a posle zabrane izvoza, baš kada su proizvođači mogli da zarade kada smo mogli da zaradimo, posle osrednjeg  roda kukuruza većeg od šest milion tona (potrebno nam je najviše četiri miliona tona), nastao je veliki problem sa skladištenjem. Jer, mesta ima za oko 7,5 miliona tona ove robe u rinfuzi. U problemima sa pšenicom država interveniše, ali uglavnoim nespretno. Pre svega, nedovoljno, pa to ne može da utiče na smirenje na tržištu.  Jer, recimo prošle 2023. godine kupila je za robne rezerve samo oko  200.000 tona pšencie plus PDV plativši 25 dinara po kilogramu. Pored toga država je intervenisala ponudom zamene 36.000 tona mineralnih đubriva za pšenicu.  Odnos je bio kilogram đubriva za 2,3 kilogama pšenice.

Posle problema koji su stvoreni sa pšenicom i drugim kulturama isključivo krivicom nepoznavanja ovih problema od strane vlasti,  jesenas je pšenica u Srbiji zajsena na oko 600.000 hektara. Znatno manje nego prethodne godine. Srbija nikada ne trebala da brine pšenicu jer će je uvek biti za domaće tržište. Jedino neće uvek imati poboboljšivače koje će morati da uvozi.  Za domaće tržište, pema potrebama, biće je dovoljno uvek ako se zaseje na najmanje 300.000 hektara uz prinos od pet tona po hektaru. Početkom ove 2024. godine su počeli da prodaju i njive da bi mogli da izmire obaveze prema državi i obave setvu setvu.  Za to je isključivi krivac loša agroekonomska politika koju vodi država, odnsono stručnajci sa nedovoljno znanja u ovoj oblasti.

Nastale klimatske promene i složena geopolitička situacija u svetu uticali su na velike oscilacije na trštu agrarnih proizvoda. To je i uzrok što su primarni proizvođači skoro u celoj Evorpi izašli na ulice tražeći pravdu. U Srbiji da bi prežveli, (već je u protekloj deceniji zatvoreno 62.000 farmi) a u EU da bi zadržali postojeće stanje ili da bi ga bar malo poboljšali. Podaci ukazuju, dodaje Šajatović, da je potrošnja pšenice u svetu, već šest godina uzastopno veća od proizvodnje, pa bi trealo da raste i cena. Ali, još uvek,  u prometu se događa suprotno, posebno što se najveći broj država suočava rastućom inflacijom. Potvrda toga je da svetska proizvodnja pšenice iznosi oko 786,70 miliona tona, dok je potrošnja oko 798,98 miliona tona. Istovremeno, svetske zalihe su 258,83 miliona tona, pa je i to dovoljno za 2,7 meseci potrošnje.

Nazire se boljitak

,,Posmatrajući sve ovo, procenjujuči kretanja na tržištu poslednjih osam meseci ekonomske godine u ovoj oblasti, naziru se i povoljna kretanja. Kao da se vidi sunce na izlasku iz tunela. Jer, februara 2024. godine izvoz pšenice iz Srbije porastao je na 152.413 tona, što je za preko tri puta više nego pre četiri meseca. Tada je visok nivo Dunava omogućio da prema Konstaanci, kao tradicionalno navjećem prodajnom mestu, otplove pune barže sa ukupno 103.333 tone pšenice. Istovremeno vozarine su sa 40 pale na 16 evra po toni, čime su izvoznici mogli da se uklope u relativno niske prodajne cene. U februaru je na drugom, mestu po izvozu bila Italija, naš tradicionalni kupac sa 17.396 tona pšencie, koliko u proseku uzimaju mesečno od nas. Sledi BiH sa 9.259 tona, dok su Kosovo, Severna Makedonija, Albanija, Hrvatska, Nemačka i drugi tradicionalni kupci ispod tih količina. Do kraja maja 2024. godine očekuju da se nastavi takav plasman. Slično je i sa brašnom. Jer, u februaru je izvezeno 13.388 tona štoje za oko 26  odsto manje nego u avgustu. Najveći kupci su bili BiH sa 5.166 tona, Severna Makeodnija sa 3.749 tona i Crna Gora sa 2.607 tona, dok su znatno manje preuzeli kupci iz Albanije, Mađarske, Hrvatske, Slovenije i drugi’’, navodi Šajatović.

B. Gulan