Portal pametne poljoprivrede

Na današnji dan pre 50 godina zaštićeni su drvoredi dudova pored puteva u okolini Vršca. Na zaštitu smo u međuvremenu zaboravili, pa sada strepimo za njihovu dalju sudbinu. Pored prirodne, dudovi imaju i istorijsku i kulturnu vrednost. Od nadležnih tražimo hitne mere.

Ovo se navodi u saopštenju Ekološkog centra Stanište iz Vršca, koji poziva lokalne i pokrajinske vlasti da reaguju i ne dopuste da drvoredi propadnu.

Stanište podseća na to da je Skupština opštine Vršac 12. aprila 1974. godine donela rešenje o zaštiti dudova na putu Vršac–Straža, Zagajica–Izbište i Izbište–Uljma.

Njihova tačna starost nije poznata, ali se procenjuje na bar 200 godina. Svilarstvo je bilo glavni razlog zašto su zasađeni. Sa gajenjem svilenih buba Vrščani su počeli još polovinom 18. veka, da bi ova delatnost zamrla početkom 1980-tih godina. Drvoredi sada imaju i zaštitnu funkciju od snega i vetra, a služe i kao utočište za ptice i druge životinje, pored prostranih oranica. Osim ekoloških, imaju i istorijsku vrednost, kao poslednji podsetnik na svilarstvo. Na posletku, oplemenjuju jednolični banatski krajolik, te imaju i vrednost negovanja lokalnog identiteta.

Nakon proglašenja, vrlo malo je od zaštite urađeno. Za upravljača je određeno preduzeće „Vojvodinaput“ iz Pančeva, koje nije imalo kapacitete da sprovoditi mere zaštite i vodi računa da se propisano poštuje. Zato upravljanje zaštićenim područjima ne treba poveravati pravnim licima čija delatnost nema veze sa zaštitom prirode, ili je čak u suprotnosti sa njom. To je i primer šta se dešava kada organ vlasti koji je zaštitu proglasio, na nju zaboravi i ne finansira je, upozorava Stanište.

Pored potpunog izostanka upravljanja ima i drugih pretnji. Među predstavnicima gradskih vlasti dugo je postojala ideja da se drvoredi poseku. Planirana su proširenja puteva, a po nekim shvatanjima, postojanje drvoreda je prevaziđeno i ugrožava bezbednost saobraćaja. U tom kontekstu, naročito je drvored prema Beloj Crkvi osakaćen grubim orezivanjem „u glavu“, tj. odsecanjem čitavih krošnji, iako je, po odluci o zaštiti, zabranjeno orezivanje i seča grana. Na stranu to što ova zastarela metoda veoma ugrožava vitalnost stabala i znatno im skraćuje životni vek, navodi Stanište.

Ova organizacija ukazuje na to da su dudovi ipak preživeli sva ugrožavanja, čak se nisu ni značajno proredili. Smatra da je naša obaveza omogućiti njihovo očuvanje i obnovu. Pola veka zaštite je dobar povod da se setimo njihove važnosti, navode u Staništu i od nadležnih traže sledeće:

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode iz Novog Sada da u svoj program rada za 2025. godinu uvrsti reviziju zaštite i izradu studije zaštite drvoreda dudova. Studija bi sadržala popis svih stabala, sa opisom zdravstvenog stanja i merama koje treba sprovesti za očuvanje svakog pojedinačnog stabla, kao i predloge za postepenu obnovu celokupnog drvoreda.

Grad Vršac da ne čeka studiju Zavoda, već da hitno uradi ono što se može; pre svega da pronađe drugog upravljača i poveri mu upravljanje izmenom postojeće odluke o zaštiti.
Verujemo da drvoredi dudova pored puteva u okolini Vršca imaju budućnost, da će još dugo živeti i podsećati nas na neka davno prošla vremena.

Koliko je svilarstvo bilo značajno, možemo pronaći u zapisima Srećka Milekera, osnivača i upravnika vršačkog muzeja. U prvoj svesci „Povesnice slobodne kraljeve varoši Vršca“ Mileker navodi: „Potpomognuto vladom, poče svilarstvo u našem kraju na brzo da dobija opšti značaj. Jaja svilene bube dobijali su stanovnici besplatno, te su tu sporednu granu zarade na sve strane negovali. Staro i mlado bavilo se njom. Poglavarstvo obeju opština (prim. aut. – srpska i nemačka opština ujedinile su se u jednu upravu 1795. godine) podiglo je dudare, pa se s proleća svake godine putem dražbe prodavalo lišće s tih dudara onim radnicima, kojima je nedostajalo lišća sa svojih drva. Bio je tada propis, da mora oko svake kuće biti zasađeno do 20 drveta i u gradini 12. Na napredovanje drveta imalo se naročito paziti“.