Portal pametne poljoprivrede

Ovčarstvo je u severnom Potisju, u Senti i okolnim opštinama značajno značajna grana stočarstva, pa je Udruženje poljoprivrednika Sente bilo domaćin 21. festivala ovčarstva, na kome su se takmičilo u ručnom i mašinskom striženju ovaca i kuvanju ovčijeg paprikaša, a ovdašnji ovčari su na izložbi prikazali kolekcije ovaca iz svojih stada. Različite su tvrdnje o prilikama u ovčarstvu, od onih da je prisutan trend povećanja broja umatičenih grla pa i da je uprkos povećanju subvencija država zakasnila u očuvanju stada!

– Zahvaljujući konkursima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, Ministarstvu poljoprivrede Republike Srbije i Fondacije „Prosperitati“ za nabavku priplodnih grla, dosta mladih je iskoristilo tu šansu i nabavilo kvalitetna priplodna grla različitih rasa. Dominira rasa vinterberg, zatim il de frans, čokanska cigaja kao autohtona, a pojavljuju se na našem terenu i manjem obimu i drugih manje zastupljenije rase ovaca. Rentabilnom držanju stada doprinosi i ovogodišnje povećanje državnih subvencija koje su sada po umatičenom grlu 10.000 dinara i 3.000 dinara za jagnje isporučeno klanicama. To ovčarima znači kao dodatni motiv da ostanu u ovoj proizvodnji čak i da uvećavaju stada – smatra direktor Poljoprivredne stručne službe Senta Josip Češljar, čije poljoprivredno gazdinstvo se bavi i ovčarstvom u Ostojićevu.

Na području PSS Senta, u opštinama Senta, Ada, Kanjiža i Čoka ima 32.000 umatičenih ovaca. Evidentno je da se mladi opredeljuju za farmsko intenzivno držanje ovaca rase vinterberg i il de frans, a razlog tome što u svim opštinama nema dovoljno pašnjaka, ukazuje Češljar. On napominje da opštine Kanjiža i Čoka obiluju kvalitetnim pašnjacima, dok su Senta i Ada siromašnije površinama za ispašu koja od proleća do kasne jeseni pojeftinjuje proizvodnju.

Ovčar Karolj Novak iz Gornjeg Brega je malo smanjio stado jer nema radne snage, ali da nastoje da sačuvaju kvalitet.

– Trenutno imamo oko 500 umatičenih grla ali još malo ćemo smanjiti broj jer ne možemo da nađemo čobana tako da ćemo držati toliko stado koje sami sopstvenim snagama porodično možemo da negujemo. Malo je bolja situacija nego što je bila jer je stočna hrana jeftinija a jagnjad imaju bolju cenu. Za ovu godinu još nismo dobili na ime subvencija koje su povećane, a za prošlu godinu sve mi je isplaćeno. Svaki dinar podrške mnogo znači ovčarima – kaže Karolj Novak.

Ovčari su jednodušni da je ove godine cena žive vage jagnjadi povoljna, jer je početkom godine bila 600 dinara, a sada je 500 do 550 dinara po kilogramu. Ovčarstvo je oslonjeno upravo na prihod od prodaje jagnjadi, što je za ovčare i motiv da zadrže stada, mada ima i onih koji odustaju ili smanjuju broj grla.

Čaba Boršoš iz Adorjana, vlasnik jednog od najvećih stada ovaca rasa Vintergerg u Srbiji sa oko 3.000 grla, takođe i vlasnik izvozne farme jagnjadi smatra da u ovčartsvu nije baš sjajno jer je prethodne dve godine jako puno ovaca završilo u klanicama.

– Država je zakasnila sa povećanjem subvencija za godinu dana, možda i dve godine, pa sada pošto su prilike povoljnije vlasnici stada ženska jagnjad ostavljaju za priplod, a većina njih samo mušku jagnjad prodaju, pa to utiče na nestašicu jagnjetine tako da otkupna cena u ovoj godini nije išla ispod 500 dinara – smatra Boršoš.

– Trenutno imamo skoro 5.000 jagnjadi koje pripremamo za izvoz. Za tri nedelje treba da isporučimo turnus za izvoz ali ne znamo da li ćemo uspeti da napunimo brod, za šta je potrebno minimum bar 6.000 grla. Za 1.maj, pravoslavni Uskrs i Đurđevdan potražnja je povećana na domaćem tržištu pa će biti teško popuniti brod. Izvoz muške jagnjadi pretežno  ide u arapske zemlje, dok ženske idu za Bosnu i Hercegovinu, nešto i za Severnu Makedoniju, a zaklane za Hrvatsku – dodaje Boršoš.

Poljoprivredna gazdinstva koja su odustala od ovčarstva, prodajući stada, njih je vratiti u ovčarstvo ne može ni država, ni niko, uveren je Boršoš.

Čobana nema, a mnogi ovce drže zbog podsticaja na konkursima

– Država je trebala da reaguje prošle ili pretprošle godine da bi se taj trend zaustavio, ali ipak ima nešto mladih koji su podstaknuti raznim konkursima da se bave ovčarstvom. Pitanje je koliko će njih ostati u ovčarstvu niko ne zna. Oni koji ulaze u to mora da voli životinje, a ko nije odrastao uz životinje ide mnogo teže. U poslednjih desetak godina oni koji dobijaju podsticaje na konkursima imaju obavezu da dve ili tri godine drže stado a kada istekne taj rok 70 posto njih odustaje i prodaje stoku, a samo jedna trećina zavoli i ostaje u stočarstvu – objašnjava Boršoš.

U ovčarstvu vlasnike stada trenutno najviše muči veliki problem što nema čobana, niti se kod nas mogu lako pronaći, pa je Boršoš angažovao trojicu čobana iz Rumunije.

– Zbog toga što ne mogu da nađu čobana vlasnici su prinuđeni sve češće da sami čuvaju svoja stada na ispaši. Plata čobana je sada 600 evra, što mu je čista zarada jer im se plus obezbeđuju smeštaj i ishrana. Danas čobanima treba obezbediti mobilni telefon  i internet na pašnjaku, jednostavno je došlo takvo vreme da je čoban zlata vredan – dodaje Boršoš.

Poznavaoci prilika u ovčarstvu predočavaju da ima velike potražnje za čobanima, međutim, da onih pravih čobana koji znaju sve sa ovcama jedva da je desetak i njih vlasnici stada drže kao malo vode na dlanu. Nasuprot njima čak je stotinak je čobana koji samo pešače za stadima, a vlasnici ih angažuju jer bolje je da imaju kakve-takve čobane nego da su bez njih.

Sada je i sezona striženja ovaca, pa i za ljude vične tom poslu ima zarade. Oni su se na senćanskom susretu takmičili u ručnom i mašinskom striženju ovaca. Najboljim se pokazao je bio Krištof Feher iz Trešnjevca, ispred Branislava Zubreckog iz Sanada, dok je u mašinskom striženju pobednički pehar osvojio Žolt Čabai iz Kevija.

Striženje 350 do 400 dinara po ovci

– Važno je sve, od izvođenje ovce iz obora i ophođenje prema životinjama. Treba paziti da se ovca ne povredi, da se uredno smotra runo. Sve to se ocenjuje na takmičenju, kvalitet i lepota striženja, baš kao što su nekada radili stari strigaši. Naučio sam ovaj posao od oca Stevana, a time se bavio i moj pradeda. Ljubav prema ovcama i striži nema svako, a od striže u sezoni koja je sada u toku može da se zaradi. Po ovci se dobija 350 do 400 dinara. Ručno u toku dana može da se ostriže do 50 ovaca, dok mašinski ide mnogo brže – ispričao je dvadesetpetogodišnji Branislav Zubrecki koji je veštinu striženja učio od sedme godine.

Gurmanluci od ovčetine uvek zamirišu kada se u Senti ili nekim drugim prilikama sretnu ovčari. Paprikaš se kuva u malim i velikim kotlićima. Potrebno je da se ovčetina u kotliću krčka do četiri sata i začini po ukusu i najprobirljivijih gurmana. Ištvan Feješ Flenko iz Martonoša kaže da je najukusniji paprikaš ako se u velikom kotliću nađe meso cele ovce, od repa pa do glave. Janoš Šandor iz Torde, uverava da kada se krčka pravi ovčiji paprikaš zamiriše cela ulica i dobar deo sela, pa je i na senćanskom Vašarištu tako zamirisalo.

Milorad Mitrović

Foto: M. Mitrović