Portal pametne poljoprivrede

Mere za pomoć građanima od 1. septembra

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u nedelju biti objavljene mere za pomoć građanima koje će stupiti na snagu već 1. septembra.

„To su možda i najbolje mere za običan narod, za sve naše ljude, za sve naše građane“, poručio je Vučić, prenosi Danas.

Najave mera traju još od kraja jula, a cilj je da se spuste cene, pre svega, osnovnih prehrambenih namirnica. Plan podseća na akcije iz prethodne dve godine „Bolja cena“ i „Najbolja cena“, ali ovoga puta Vučić pominje i primere Mađarske i Rumunije.

„Marža mora biti niža i očekujem da ukupno cene u Srbiji dovedemo da padnu više od 15 do 20 odsto. Pre svega govorim o ovom prehrambenom delu — od žitarica, hleba, ulja, brašna, svega drugog što je neophodno, do bezalkoholnih pića, da sve to padne do 20 odsto“, rekao je Vučić gostujući na TV Pink.

Iskustva iz regiona: Mađarska, Rumunija i Severna Makedonija

Vučić je naveo modele koje su ranije primenile Mađarska, Rumunija i Severna Makedonija.

Primer Mađarske

Mađarska je ograničila maloprodajnu maržu na 10 odsto za oko 1.000 artikala u okviru 30 kategorija proizvoda. Ova uredba, doneta u martu 2024. godine, uvedena je zbog ponovnog rasta cena hrane i neumerenih marži koje su trgovci zaračunavali.

Na primer, marže su dostizale 129% na kiselu pavlaku ili 70–80% na jogurt. Fokus je na velikim trgovinskim lancima sa godišnjim prometom većim od milijardu forinti (oko 2,5 miliona evra).

Tokom 2023. godine, Mađarska je imala rekordnu inflaciju od 25,7% i najveći rast cena u Evropi. Još 2022. uvedeno je zamrzavanje cena osnovnih namirnica, ali je ta uredba istekla krajem jula 2023. godine. Uz to, Mađarska prati cene oko 100 proizvoda kroz onlajn sistem nadzora.

Rumunija i ograničenje marži u lancu snabdevanja

Rumunija je prošle godine uvela uredbu o limitiranju trgovačkih marži, produženu do kraja septembra ove godine. Za 21 osnovni proizvod ograničene su marže svih učesnika u lancu snabdevanja.

• Prerađivači (prehrambena industrija) mogu zaračunati maržu do 20% na trošak proizvodnje.

• Distributerima je dozvoljena marža od najviše 5% plus operativni troškovi, bez obzira na broj posrednika.

• Maloprodavcima je ograničena marža na 20% uz dodatak direktnih i indirektnih troškova.

• Uvoznicima osnovnih proizvoda poput ulja, brašna i šećera marža je ograničena na 5%.

U obe zemlje, ograničenja se odnose na meso, mlečne proizvode, brašno, šećer, ulje, povrće, jaja i suhomesnate proizvode poput parizera.

Efekti mera u regionu

Postavlja se pitanje koliko su ove mere zaista pomogle porodičnim budžetima.

Prema poslednjim podacima, u julu 2024. Rumunija je imala najveću međugodišnju inflaciju u EU — 6,6%, dok je inflacija u Mađarskoj iznosila 4,2%.

Mađarske vlasti tvrde da su, nakon mesec dana primene mera, cene ciljnih proizvoda u proseku snižene za 18,6%, ali cene hrane i dalje rastu po godišnjoj stopi od 4,5–5%. Kritičari tvrde da se efekti vide samo na pojedinim artiklima, dok ukupna inflacija ostaje visoka.

U Rumuniji je prošle godine inflacija usporila, a cene pojedinih proizvoda pale, ali je u julu 2024. međugodišnji rast cena hrane opet dostigao više od 8%.

Stručni komentari: Potreba za konkurencijom i dugoročnim rešenjima

Boban Stojanović, profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu, smatra da je teško proceniti efekte mera koje tek treba da budu predstavljene, ali da dosadašnje iskustvo sa zamrzavanjem cena nije dalo značajnije rezultate.

„Najbolji način da se cene drže pod kontrolom je da tržište radi svoje, da se učesnici kroz fer konkurenciju takmiče i obaraju cene. Kod nas su dva, tri dominantna trgovinska lanca, dok u Bugarskoj i Hrvatskoj postoji mnogo više lanaca“, navodi Stojanović.

On podseća i na ulogu Komisije za zaštitu konkurencije (KZK), koja bi trebalo da sprečava dogovore trgovaca i zloupotrebu tržišta, ali je u prethodnim slučajevima pokazala ograničenu efikasnost.

Predlozi za dodatne mere

Profesor Stojanović sugeriše da bi država mogla da razmotri sledeće:

• Reforma PDV-a: Prebacivanje većeg broja osnovnih namirnica na nižu stopu PDV-a od 10%, uz povećanje PDV-a na luksuzne proizvode.

• Podsticanje domaće proizvodnje: Više domaćih proizvoda na policama trgovinskih lanaca.

• Podrška konkurenciji: Otvaranje tržišta za nove lance trgovina i podsticanje fer konkurencije.

„Limitiranje marži na jedan proizvod može da dovede do povećanja marži na drugi, pa se ne rešava ukupni nivo cena, već samo utiče na pojedine artikle. Najbolja mera bila bi otvaranje tržišta i stvaranje većeg broja učesnika“, zaključuje Stojanović.