Prodali svoje i jedemo tuđe jabuke
Čini se da je sve što smo prošle godine proizveli u voćnjacima otišlo u izvoz. Pre samo pet godina svetu smo prodavali svežeg, zamrznutog i suvog voća i povrća oko 270.000 tona, dok sada izvozimo gotovo 500.000 tona. Od 2006. kada je izvoz jabuke u Rusiju bio oko 36.000 tona, došli smo na sadašnjih 120.000. Nikada, do prošle godine, nije se desilo da baš jabuka bude u top deset izvoznih proizvoda Srbije, a to je postigla pred kraj 2014. Nesporno, voće postiže značajne rezultate na svetskoj pijaci i popravlja spoljnotrgovinsku sliku srpske privrede, ali kako uvek na nekoj ćupriji mora da se plati, tako sada imamo problem na domaćem tržištu, to jest pijacama i u radnjama – voće, prvenstveno jabuke su skupe, a kako su naše hladnjače prazne, više ih i uvozimo, naročito iz Italije.
Dobro je što se i ove godine očekuje berićet u voćnjacima.
– Jako veliki izvoz jabuke smo imali, nezapamćen u istoriji. Ovo voće je prošle godine u novembru ušlo među deset vodećih privrednih proizvoda sa 19 miliona dolara zarade, čemu je doprinela visoka cena koju smo postizali na ruskom tržištu. Srbija je ostala bez jabuke i sada je malo većih kompanija koje je imaju za prodaju – kaže prvi čovek Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta prof. dr Zoran Keserović navodeći kao primer proizvođača iz Slankamena čiji “ajdared” ovih dana postiže cenu 55 do 65 evrocenti, što je izuzetno visoko.
Ovaj stručnjak očekuje da će ova godina upravo biti rekordna za proizvodnju jabuke. Lane smo imali oko 340.000 tona, ali kako kaže, valja sada imati u vidu mnoge nove zasade koji ulaze u početak ili punu rodnost, te neće biti iznenađenje da “potučemo” prošlogodišnji rezultat.S kajsijom baš neće biti tako. U 2014. imali smo izuzetno visok rod kajsije, međutim Keserović objašnjava da se nisu lane pripremili dobro pupoljci za rod za 2015.
– Pritom, mnogi su proizvođači, ne znam po čijoj preporuci, radili sasvim pogrešno rezidbu odmah posle berbe, čak u avgustu. Time su izazvali slabu pripremljenost pupoljaka za zimski period mirovanja. Takođe, bilo je slabije oprašivanje i oplodnja, tako da očekujem da će kod kajsije doći do smanjenja roda i 25 do 30 odsto. Kako sada stvari stoje, imaćemo od 22.000 do 25.000 tona ovog voća – procenjuje Keserović.
Uopšte gledano, izuzetno rodna 2013. godina, kada je u Srbiji proizveden 1,53 miliona tona voća, uticala je na alternativnu rodnost u 2014, a najveće smanjenje imali smo kod šljive – oko 400.000 tona, podseća naš sagovornik.
– Voćke su se dobro pripremile lane za ovu godinu tako da se očekuje rod sličan 2013. godine. Možda čak i veći pet do deset odsto. Bili su malo nepovoljni uslovi za vreme cvetanja i oprašivanja, pogotovo kod koštičavih voćnih vrsta – kajsije, trešnje…
Zabeležene su niske temperature, niže od 12 stepeni, a u takvim uslovima pčele nerado posećuju cvetove, a proizvođači nemaju naviku da unose bumbare koje se koriste za oprašivanje pri nižim temperaturama. Došlo je ipak do manjih izmrzavanja u pojedinim regionama, najviše kod sorti kajsije koje su bile u fazi precvetavanja. Zapravo, faza precvetavanja tek zametnutog semenog pupoljka je najosetljivija na niske temperature i tada mraz može, zavisno od voćne vrste, da ošteti zametnut plod. Kod oraha se to dešava na minus 0,8, a kod kajsije na minus 1,8. Zabeleženo je, recimo, izmrzavanje “roksane” u subotičko-horgoškom regionu, a i kod ostalih sorti u ravničarskom delu, na nekim lokalitetima. Ali, bez obzira na sve to, izmrzavanje neće značajnije uticati na smanjenje roda 2015. godine, pogotovo što izmrzavanja nije bilo u centralnoj i južnoj Srbiji – veli Keserović.
Naravno, ovo je doba kada voćari imaju pune ruke posla. Trenutno se proređuju cvetovi kod nekih koštičavih i jabučastih voćnih vrsta – etrelom, amonijum tiosulfatom ili kalijum tiosulfatom, kaže ovaj stručnjak i savetuje da, pre svega, treba uraditi proređivanje kod sorti koje imaju izuzetnu bujnost, kao što je “fuyi”, kod koje se preporučuje tretiranje etrelom, dok kod ostalih vrsta proređivanje treba obaviti za pet dana preparatima na bazi auksina i naftalenacetamida, uz dodatak oprašivača.
– Važno je da se prilikom obrezivanja povede računa o dimenzijama centralnih plodića kod različitih sorti, te o vremenskim uslovima jer svaki preparat koji se koristi za proređivanje ima određano dejstvo na određenoj temperaturi i određenim dimenzijama plodića. Zbog toga se određuje doza preparata koja ide po hektaru – kaže Keserović. – Pored toga, polako se završava sadnja većine voćnih vrsta. Sad treba povesti računa o navodnjavanju, a odmah posle toga treba ići na formiranje uzgojnog oblika.
(Agrosmart)