banner-image

Ivanjički kraj idealan za organsku proizvodnju

Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje „Serbia organica“, uz podršku nemačke razvojne agencije GIZ, organizovalo je u Ivanjici seminar na temu: Organska proizvodnja jagodastog voća i mere zaštite, sa osvrtom na osnovne principe organske proizvodnje, standarde, zakonski okvir, i mere podrške.

Predavanje je odslušalo dvadesetak poljoprivrednih proizvođača i na taj način se upoznalo sa osnovama ovog tipa proizvodnje u poljoprivredi koje je na ovom području potpuno nerazvijeno.

Prema rečima predavača, eminentnih stručnjaka iz više oblasti, organska proizvodnja jagodastog voća ima budućnost u ivanjičkom kraju.

Prirodni uslovi na teritoriji opštine Ivanjica za organsku proizvodnju su idealni. Nema većih takozvanih spoljašnjih rizika, nema industrije, brdskoplanininski je region, čist i sa očuvanom prirodom. Jedini rizik su drugi konvencionalni proizvođači, ljudi koji nemaju dovoljno vere u ovaj način proizvodnje i nedostatak edukacije odnosno informacija“, smatra prof.dr Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i predsednica nacionalnog udruženja „Serbia organica“.

Prema njenom mišljenju, motiv poljoprivrednika u organskoj proizvodnji voća u ovim krajevima ne bi trebao da bude neki veliki profit, koji jeste značajan, ali je obrt spor, međutim naglašava da tržište za ovakvu vrstu proizvoda jako brzo raste.

Za razliku od konvencionalnog načina proizvodnje, gde je tržište vrlo nestabilno, što potvrđuju i cene otkupa recimo malina u prethodnim godinama, ovde je situacija mnogo čistija jer je tržište veoma stabilno, naročito u evropskim zemljama i onim prekomorskim. Bogat svet želi zdravu hranu, pa je i potražnja sve veća“, kaže profesorka Oljača.

Da bi se poljoprivrednici ovoga kraja motivisali da pređu na organsku proizvodnju, potrebno je učiniti mnogo toga.

Potrebne su kontinuirane edukacije i upornost da im se objasni komplikovana procedura za otpočinjanje ove vrste proizvodnje. Sve ide jako sporo, jer oni pre svega imaju prilično loša iskustva sa državom kroz decenije unazad. Međutim, ovde oni ne trebaju da se oslanjaju na državu već na udruživanje i grupnu sertifikaciju. U našoj zemlji postoji veliki broj organizacija koje se bave sertifikacijom organske proizvodnje voća koje uglavnom ide na strana tržišta. U Srbiji se ovi proizvodi ne mogu naći na pijacama, pogotovo ne malina, pa je i to motiv proizvođačima da se ovim bave“, kaže Snežana Oljača.

Agroekološki uslovi i zemljišna struktura na području opštine Ivanjica za organski način proizvodnje voća su veoma dobri, kaže i Slobodan Milenković, profesor na fakultetu za Biofarming, i poljoprivredni proizvođač iz okoline Čačka.

Ovde imate veoma raznovrstan biljni i životinjski svet što je takođe veoma važno za organsku proizvodnju, jer su neophodni organizmi u zemljištu koji mnoge probleme u proizvodnji rešavaju umesto vas. Ono na čemu treba raditi je edukacija poljoprivrednika za primenu organskih đubriva i zgorelog odnosno stabilizovanog stajnjaka. Važno je imati i prostornu izolaciju u odnosu na konvencionalne proizvođače, a treba znati i to da u prečniku od tri kilometra od mesta organske proizvodnje ne sme biti industrijskih postrojenja.

Veoma je važno da voda koja se koristi za tretmane, orošavanje ili prskanje biopesticidima, mora biti bakteriološki ispravna, jer u suprotnom proizvod ne može zadovoljiti higijensku ispravnost.

Profesor na ovom području preporučuje organsku proizvodnju maline, jagode sorte zenga zengana i naglašava da treba razmišljati i o crvenoj ribizli, šljivi i jabuci, s tim što treba voditi računa o izboru manje osetljivih sorti.

Prema njegovim rečima, potražnja za organskim povrćem i krompirom je sve veća, pa je i to zanimljiva oblast proizvodnje jer postoje sorte otporne na plamenjaču kao što su „toluca“ i bionica.

Izvor:Infoliga