Portal pametne poljoprivrede

Kada vidite mrave ili mravinjak u bašti ili plasteniku, verovatno vas hvata panika i mislite da će napraviti veliku štetu. Međutim, istina je negde između. Ovi zglavkari dvostruke prirode, podjednako su i prijatelji i neprijatelji biljaka. U kojim situacijama treba reagovati i kako možemo da kontrolišemo njihovu populaciju?

Mravi imaju dosta pozitivnih uloga. Nabrojaćemo neke od njih, poput uloge alarma koji vas obaveštava na prisustvo lisnih vaši. Ali, isto tako mogu da učestvuju u šteti, pri čemu prisustvo manjeg broja mrava nije razlog za brigu dok njihove kolonije i te kako jesu.

Mravi suzbijaju štetočine

Poput bubamara i kukaca, kao i ostalih korisnih insekata, mravi utiču na kontrolu štetočina hraneći se njihovim jajima ili mladim larvama, odnosno ometajući odrasle insekte u hranjenju.

Korisnost od prisustva mrava u kontroli štetočina u bašti uočena je davno a najstariji dokumenti koji to potvrđuju datiraju još iz 4. veka nove ere. Stoga, ne čudi da mnogi današnji uzgajivači biljaka ciljano koriste mrave kao svojevrsne biološke kontrolne agente u zaštiti svojih useva.

Mravi poboljšavaju proces oprašivanja

Kako svedočimo procesu kontinuiranog osipanja populacije prirodnih oprašivača, uzgajivači različitih kultura širom sveta suočavaju se sa poteškoćama da ostvare konzistentno rodnu berbu.

Međutim, pokazalo se da mravi mogu pozitivno asisitirati u ovim procesima. Naime, budući da mravi u potrazi za hranom prelaze preko biljaka, pa tako i sa cveta na cvet, oni na taj način delaju kao nenamerni, ali ipak efikasni oprašivači.

Mravi doprinose održanju zdravog ekosistema

U tradicionalnom uzgoju biljaka, mravi doprinose boljoj aeraciji zemljišta i to tako što kopaju tunele u zemlji kroz koje voda, kiseonik i hranljive materije lakše pronalaze put do korena biljaka. Takođe, mravi ubrzavaju procese razlaganja organskih materija, poput lišća i mrtvih insekata čime pospešuju đubrenje biljaka.

Čak i u sistemima gde se biljke ne gaje na zemljištu, mravi imaju pozitivan uticaj na uzgojno okruženje. Pored toga što se hrane štetočinama, mravi ujedno i sami služe kao hrana za veće organizme poput guštera, žaba i ptica – životinja koje imaju svoju ulogu u kontroli štetočina.

Pored pozitivne uloge u bašti ili plasteniku, mravi stvaraju i određene probleme.

Mravi umnožavaju lisne vaši

Bačeni ostaci hrane ili pića momentalno će privući mrave, jer u sebi sadrže supstancu koju mravi vole – šećer.

U svetu mrava i srodnih organizama, šećer u formi lepljive, tečne izlučevine, poznatije kao medljika, proizvode lisne vaši. Ako primetite mrave na biljkama, budite uvereni da su tu i lisne vaši.

Baš kao što ljudi uzgajaju krave da bi od njih dobijali mleko, mravi uzgajaju lisne vaši i štite ih od predatora kako bi od njih dobijali medljiku odnosno šećer. Medljiku mravi transportuju do svojih gnezda kako bi njome hranili kraljicu i radni deo kolonije a neretko i same lisne vaši sele sa biljke na biljku kako bi pospešili proizvodnju medljike, navodi Tower garden.

Nije teško zamisliti kako ovaj odnos između mrava i lisnih vaši, u nauci poznat kao uzajamna simbioza, može imati devastirajuće efekte na baštu i biljke u njoj.

Ako ste doneli odluku da proterate mrave iz vaše bašte ili plastenika, treba da imate na umu da ste se namerili na jednu od najdugovečnijih vrsta na planeti. Naime, mravi su egzistirali uporedo sa dinosaurusima i za razliku od njih opstali preživevši surove uslove i pokazavši zavidnu sposobnost adaptacije. S obzirom na to da postoji 10.000 do sada poznatih vrsta mrava, nije za očekivati da različite vrste podjednako reaguju na tretman kojim se pokušava njihovo suzbijanje.

Kako kontrolisati populaciju mrava

Postoje metode koje zasigurno daju manje ili više dobre rezultate. Za početak, potrebno je rešiti se biljnih vaši i ostalih štetočina koje sišu sokove biljaka te će to posredno oterati i mrave koji će izgubiti proizvođače medljike za koju su zainteresovani. Zatim, korisnim se pokazalo i posipanje veštačkog zaslađivača u blizini mrava koji je po njih fatalan.

Sa druge strane, posipanje cimeta i kajenske paprike po biljkama koje opsedaju mravi može imati samo repelentno dejstvo, ne i naškoditi mravima.

Iskusni baštovani savetuju da se pospe kukuruzno brašno. Ono deluje tako što nadođe u njihovim organima za varenje, odnosno mravi ne mogu da ga svare i tako ih ubije.

Dijatomejska zemlja je beli sitni pesak nastao taloženjem ostataka silikatnih algi. Ukoliko se pospe po mravinjaku i putanjama kojima se mravi kreću ima za efekat dehidrataciju odnosno isušivanje mrava, usled izraženih apsorpcionih sposobnosti ove zemlje. Na ovaj način mogu se suzbiti i puževi i bubašvabe.

Efikasno sredstvo u borbi protiv mrava je i rastvor borne kiseline kao vrsta otrova za štetočine sa kojim se mora pažljivo rukovati budući da je kao prirodno jedinjenje otrovan za ljude i životinje. Ovo se, naravno, ne posipa po biljkama. Uzme se kašičica borne kiseline, kašičica šećera i malo tople vode. Sa ovom smešom se namoče komadići vate i stave na putanju gde mravi prolaze. Šećer će da ih privuče, a borna kisela će ih usmrtiti.

Za uništavanje čitavog mravinjaka može se primeniti tehnika zalivanja ključalom vodom. Ipak, da bi ova tehnika dala rezultate, morate biti uporni, znajući da mravi grade svoje domove upravo kako bi se oduprli negativnim efektima kiša i poplava.