Portal pametne poljoprivrede

„Trenutno postoji prilična zabrinutost zbog uticaja konvencionalnih hemijskih pesticida na životnu sredinu i zdravlja i sve veće otpornosti štetočina i patogena na pesticide koje koristimo. Ovo poslednje predstavlja poseban problem u kontroli gljivičnih bolesti koje pogađaju pšenicu “, izjavio je Rob Edvards iz britanske operativne grupe Crop Health North.

Ovaj projekat, kako se navodi na sajtu Evropske komisije, uključuje farmere i naučnike koji obavljaju ispitivanja kako bi uporedili efikasnost sintetičkih i „bioloških“ proizvoda u kontroli bolesti kod različitih sorti pšenice, istovremeno uzimajući u obzir i njihov uticaj na prinos i kvalitet useva. Mrežu farmera i naučnika, koju je 2012. osnovalo Jorkširsko poljoprivredno društvo, čine naučnici, vladine organizacije i poljoprivrednici iz regiona i širom Velike Britanije. Grupa raspravlja o poljoprivrednim praksama, inovacijama, sigurnosti hrane i održivoj produktivnosti. Upravo je iz ove grupe nastala ideja za Operativnu grupu.

“Projekt Crop Health North osmislili su poljoprivrednici. U razgovoru s njima na raznim sastancima i događajima shvatili smo da postoji stvarna potreba, stvaran nagon da se pokušaju istražiti novi, različiti proizvodi za zaštitu bilja “, kaže Dave George, Univerzitet u Nevcastleu.

Po rečima Roma Gvina iz kompanije Biorationale bioprotektanti (uključujući mikrobne i botaničke proizvode za zaštitu bilja) su supstance koje su pronađene u prirodi ili su dobijene iz nje, pa se prirodno razgrađuju i razgrađuju vrlo lako i zato je mnogo manji uticaj na životnu sredinu.

Edvards kaže da su ovi biozaštitni materijali relativno novi u Velikoj Britaniji, ali verovatno će postati široko dostupni u narednih nekoliko godina.

Jorkširsko poljoprivredno društvo udružilo se sa poljoprivrednicima, univerzitetima, istraživačkim institutima, poljoprivrednim organizacijama, tehnološkim centrom i centrom za testiranje hrane radi izvođenja praktičnih demonstracija na tri gazdinstva na severu Engleske. Između 2017. i 2019. godine, bile su tri žetve pšenice i poredila se efikasnost pristupa sintetskim i biološkim bolestima na različitim sortama pšenice.

Projekt je testirao proljećne sorte pšenice – vrba i mulika i sorte ozime pšenice – Skifall, Leeds i Sundance. Tom King iz Eurofins-a (centar za testiranje hrane) objašnjava da su „sorte pšenice odabrane zbog njihove posebne podložnosti bolestima i njihove ocene otpornosti.“

Usevi su praćeni tokom životnog ciklusa, identifikujući prisutne bolesti i upravljajući ih bilo hemijskim jedinjenjima, biološkim agensima ili kombinacijom ova dva. Usevi su analizirani s obzirom na težinu bolesti, prinos i kvalitet, sagledavajući posebno da li su biološki agensi efikasni kao hemijska jedinjenja i da li nova biološka jedinjenja rade sa postojećom poljoprivrednom praksom. Upotrebom tri nezavisna mesta projekat je takođe mogao testirati performanse na različitim tlima i u različitim klimatskim uslovima.

„Pogledali smo tri različita programa: konvencionalni program (samo sintetički fungicidi); upotreba samo bioprotektiva; i kombinacija ova dva koristeći integrisani pristup suzbijanju štetočina (IPM), gde se hemijska sredstva koriste samo u uslovima visokog oboljenja ili pritiska štetočina. “ Kaže Tom King.

„Projekat je pokazao, tokom svih testiranih sezona, da bioprotektanti mogu da rade jednako kao i sintetička tehnologija zaštite useva. Iako pritisak bolesti od patogena poput Septoria tritici nije bio akutan tokom ispitivanja, ovi rezultati su pokazali vrlo jasno da možemo smanjiti uobičajene agrohemijske unose bez uticaja na prinos ili kvalitet usjeva. Studija je značajna za poljoprivrednike u Velikoj Britaniji, jer daje praktičnu demonstraciju vrednosti razvoja IPM pristupa koji koriste metode biološke zaštite koje stavljaju veći naglasak na poboljšanje opšteg zdravlja useva, a ne na lečenje same bolesti. To će biti sve važnije jer i dalje gubimo pristup sredstvima za zaštitu bilja širokog spektra,“ kaže Rob Edvards.

S. Kuprešanin