banner-image
banner-image

Počela žetva pšenice, cena kreće od 17 dinara, država se ne izjašnjava o zahtevima ratara

U Banatu su pali prvi otkosi pšenice, a cena je za ratare još uvek nepoznanica. Za sada, otkupljivači nude 17 dinara po kilogramu ili dogovor ako je žito boljeg kvaliteta, što je, tvrde ratari, ispod ekonomske cene. Zahtevi poljoprivrednika išli su do 22 dinara, ali država koja je rekla da će cena biti definisana kada se bude znalo koliko će robne rezerve moći da kupe žita, još uvek ćuti.

Uglavnom, bila je ovo teška proizvodna godina, sa puno suše tokom zime što je uticalo na prinos. Upravo je Banat najviše pogođen.

Cena će sigurno biti niža nego lane iako je i rod manji nego lane. Vidimo da je i cena ječma niža i da sa udruženjem pivara srbije nije postignut dovor pa očekujemo da će ratari loše proći i sa pšenicom – kaže za Agrosmart poljoprivrednik Mile Zarin iz Jaše Tomića.

Po njegovim rečima, prvi otkosi su skinuti pre dva dana i rezultat nije dobar.

-Na jednoj njivi bilo je 5,5 tona, na drugoj 3,5 tone.. U proseku, to je prinos 4,5 tone po hektaru, što je loše. Evo, u Boki sam i gledam kakva je situacija, uglavnom, žetva može da krene da se zahuktava ali mesta za optimizam nema ni po jednom pitanju – razočaran je Zarin.

Kaže, sve i da je rod sedam tona, ako cena bude manja nego prošle godine neće valjati. Podseća na to da je lane prva cena bila 16 dinara, pa 117, pa je na proleće pala da bi je kasnije digli na oko 20 dinara.

-Sve je to taktički, sad je oborena cena pšenice da bi rekli kako novi rod ne može da bude skuplji od starog. Sad je stara pšenica došla na oko 18 dinara. Mrka nam je kapa, u svakom slučaju – kaže Zarin uz napomenu da vremenske prilike ove godine nikako nisu bile naklonjene hlebnom zrnu.

Na pitanje šta očekuje od države i zahteva nekih udruženja da cena bude 22 dinara, on ne odgovara s optimizmom.

-Desetak godina bio sam među predstavnicima poljoprivrednika koji su pregovarali sa Ministarstvom i Vladom. Svaki put njihov izgovor bio je da su to tržišni uslovi i da ne mogu ništa ali ispostavi se da je tako samo kad smo mi u pitanju. Kada je neko drugi, onda znaju da zabrane izvoz da ne bi bila velika potražnja i da bi cena ostala niska, ili pak da uvedu neke druge mere. Sve su svemu, nije tačno da ne mogu da utiču na cenu – kaže Zarin podsćajući na to da je pre par godina zabranjen izvoz pšenice kada je došla na 21 dinar, napraviljen je višak koji je smetao i državi ali i ratarima zbog cene.

Naš sagovornik ukazuje i na druge nelogičnosti na tržištu. Neshvatljivo je, recimo, da bude niska cena kada nema robe, ali eto sad na primer, nema dobrog roda a nema ni vrednosti.

-Sve ide u tom pravcu da se unište sitni poljoprivrednici. Pa evo, neka sad rodi 25 metara po 15 dinara, to je 37.500 dinara, a zakup je 200-250 evra. Tu nema priče. Uvek traže da im se da proizvodna cena pšenice, pa ne može da bude jednaka proizvodna cena i kada rodi i kada ne rodi. Da bismo napravili proizvodnu cenu moramo da troškove podelimo s rodom, pa tako, ako je ulaganje 40.000 dinara, a rodi 20 metara, proizvodna cena je 20 dinara i to je to – objašnjava Zarin.

Pšenica je posejana na oko 570.000 hektara, očekuje se rod od 2,5 miliona tona i prosek od 4,5 tone po hektaru. Žetva u punom jeku očekuje se od sutra.

Vlada se još čeka

Pre nekoliko dana Nacionalna asocijacija poljoprivrednika Srbije zatražila je da Robne rezerve otkupe novi rod po 22 dinara kilogram kako bi to definisalo i podstaklo i cenu na tržištu. U suprotnom, paori okupljeni u ovoj asocijaciji najavili su protest.

Po rečima Ivana Vučkovića iz Asocijacije, još nema povratne informacije, samo postoji saglasnost da Robne rezerve nisu protiv toga da otkup ide po 22 dinara, ali se čeka odluka Vlade Srbije o tome.

S. G.