Portal pametne poljoprivrede

Da je dud ukusan i lekovit, zna se odvajkada. Smatrali su ga i najpametnijom biljkom jer poslednji propupa čekajući toplo vreme. Kada je u Vojvodini, tokom 18. i 19. veka cvetalo svilarstvo, i zasada duda bilo je posvuda, kažu i preko million stabala. Sela i varoši imala su lepo uređene dudove drvorede, njegova su stabla štitila i atarske puteve.

Plodovi, bilo da su crni, beli, šareni, murgani, sadrže mnogo vitamina, minerala, slobodnih organskih kiselina… Lekovita svojstva duda su nesporna, mnogi ga i danas ubrajaju u superhranu.

Pa opet, duda odavno nema na našim trpezama, niti na pijačnim tezgama i rafovima marketa. Nema ni puno dudovih voćnjaka, malo je proizvođača. Jedan od onih koji od gajenja ovog izuzetnog voća ne diže ruke je Gavra Plavšić iz Bačke Palanke. Em što od duda ne odustaje, em što daje sve od sebe da pomogne da se ovim plodovima vrati sjaj i prizna vrednost. Gavra Plavšić otišao je u svemu korak dalje – jedini je proizvođač organskog duda u Vojvodini, jedini pravi rakiju od ovog, sertifikovanog organskog ploda i jedini proizvodi ulje od njegovog semena, čiju je lekovitost i dokazao u priznatom i nedavno predstavljenom istraživačkom radu.

-Sve u vezi sa dudom je lepo, izuzetno lepo. Sve što se odnosi na proizvodnju i blagodeti koje ovo voće daje. Nažalost, ta lepa priča ima lošu finansijsku pozadinu – ističe u razgovoru za Agrosmart ovaj Palančanin, geodeta koji je u proizvodnju duda ozbiljno uplovio pre petnaestak godina i koji na hektaru zemljišta ima impozantan voćnjak od osamdeset stabala.

Plavišić je organski proizvođač i za očekivati je bilo, u divanu s njim, da će reći kako je samo uz težak rad u voćnjaku moguće dobiti i svake godine opravdati sertifikat organskog proizvoda. Međutim, to za njega nije problem. Posla, naravno, ima jer je svaka organska proizvodnja zahtevna, ali tako je kako je.

-Voćnjak je organski jer se ne reže niti se prska, ne koristi se nikakva hemija. Obaveza je košenje, ručno skupljanje dudova, a i štetočine, to jest gusenice moraju mehanički da se odstrane. Ali, problem je na tržištu, ne u voćnjaku. Niko neće da kupi dud. Proizvođači nemaju mogućnost da to promene. Sirovi dud ne može dugo da stoji, tek dva-tri dana, to je suviše kratak rok za plasman. Sušeni, pak, nije tražena roba, a zahteva puno posla i iziskuje troškove: tehnološka prerada podrazumeva opremu većeg kapaciteta jer velika količina ploda dospeva odjednom. Trebalo bi potom da se sušeni dud pakuje u odgovarajuća, manja pakovanja, kako bi polako tražio svoje mesto na tržištu ali tek to je dugotrajan i neizvestan posao jer prosto, mi nemamo naviku da ga konzumiramo – objašnjava Plavšić.

Isto je, veli, i sa rakijom.

-Lepa je, proizvodi se od najkvalitetnije voćke uzgajane po organskim principima. Ali, ko se veseli uz litru dudovače – kaže on.

Ulje iz semena, vrhunski proizvod za farmaceutsku upotrebu

Gavra Plavšić učestvovao je proteklih meseci u projektu razvoja inovativnih rešenja u organskoj proizvodnji i preradi organske hrane „Innovations in Eco Food Systems for Sustainable Production and Safety Environment“ (InoEcoModel) koji je podržao Višegradski fond, međunarodna donatorska organizacija za finansiranje regionalnog razvoja zemalja Višegradske grupe.

U projektu vrednom više od 40.000 evra, pored Srbije i Hrvatske, učestvovale su Slovačka, Poljska, Mađarska i Ukrajina. Eminentne institucije i naučno-istraživačke kuće poput Instituta za istraživanje organske proizvodnje iz Budimpešte, slovačkog Nacionalnog poljoprivrednog prehrambenog centra i ukrajinske Nacionalne botaničke bašte bile su angažovane na zajedničkim istraživačkim aktivnostima.

Plavšić je bio jedan od deset istraživača iz Srbije koji su u projektu učestvovali pod mentorstvom Centra za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi Selenča – Eko agri centra. Ovaj entuzijasta i istraživač na svom gazdinstvu i u vlastitoj proizvodnji realizovao je rad “Pravljenje ulja od duda”, s ciljem da dokaže njegove lekovitosti, što je i uspeo.

Ukratko, istraživanje je istraživanje je započeto tako što su sakupljeni dudovi proceđeni kroz pasirku, pa je iz toga vađeno seme. Seme je potom sušeno na suncu, a osušeno je ceđeno na gestruderu, dobijeno je hladno ceđeno ulje. Dokazano je i da je od duda moguće praviti ulje i da se ono može koristiti u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

-Istraživanje je rađeno u saradnji sa Tehnološkim fakultetom u Novom Sadu, a analiza sprovedena u Turskoj je pokazala da ulje od duda ima brojne benefite i da je izuzetno lekovito. U jedinicama je izražen sadržaj bakra, gvožđa, utvrđeno je pozitivno dejstvo kod malignih bolesti, Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, stečenog dijabetesa… – kaže Plavšić.

Međutim, nije trenutno jasno kakva će biti sudbina tog istraživanja i u kom pravcu će ići dalje aktivnosti jer to u dobrom delu zavisi od fakulteta, dodaje on.

-S obzirom na dokazanu lekovitost bila bi šteta da ulje od duda ne nađe veću primenu u farmaceutskoj industriji. Rado bih ustupio nekome da to nastavi da radi. Taj investitor bi trebalo da bude neko kome je farmacija bliska i neko ko shvata značaj istraživanja i još više – samog proizvoda. Zaista smo uradili veliku stvar. Kao prvo, nigde na svetu nema plantaže duda za takvu vrstu posla – naglašava Plavšić.

On dodaje da od cele godišnje proizvodnje na svojoj plantaži ima 150 kilograma semena duda. Od deset kilograma semena dobiju se tri litra ulja, a za tih deset kilograma semena potrebno je 200 kilograma duda.

-To je mukotrpan posao ali i veliki potencijal za finansijsku dobit onog ko bi mogao dalje da ulaže i razvija proizvod. Dud se već primenjuje u kozmetičkoj industriji ali bi farmaceutska upotreba bila za opšte dobro – naglašava Plavšić.

S. Gluščević