Osnove LETNJE proizvodnje KUPUSA
Postoji više načina proizvodnje kupusa a najčešća je rana, letnja, kasna ili postrna i zimska proizvodnja. Svaki način proizvodnje sa sobom nosi i određene specifičnosti, prvenstveno zbog različitih perioda godine u kojima se ona obavlja.
Kupus je povrtarska kultura koja se prevashodno gaji iz rasada, ali je moguće proizvesti ga i iz semena nakon direktne setve. Kako bi se ova kultura uspešno uzgajala, neophodno je odabrati sorte sa najvećim potencijalom prinosa, koje su prilagođene godišnjem dobu i vremenskim prilikama kada se proizvodnja odvija. Takođe, važno je dobro poznavati agrotehničke mere u proizvodnji kupusa i obavezno voditi računa o plodoredu.
Načini proizvodnje u velikoj meri određuju i njen cilj. Tako je kod rane i letnje proizvodnje kupusa prevashodan cilj snabdevanje tržišta svežim kupusom. Kod letnje proizvodnje, kupus se rasađuje od sredine maja do sredine juna, a bere od druge polovine avgusta do polovine septembra.
Budući da se ovaj kupus rasađuje u kasno proleće, pre nego što dođe vreme za njegovo rasađivanje moguć je uzgoj različitih pretkultura na istoj parceli poput rotkvice, salate, mladog luka i krompira, spanaća, graška.
Što se tiče kasne ili postrne proizvodnje, ciljevi su bitno drugačiji, te je 70-80% proizvodnje namenjeno za kišeljenje kupusa ili neki drugi vid prerade a značajno manji deo, svega 20-30% za potrošnju u svežem stanju. Kasni kupus se rasađuje polovinom jula meseca i to najčešće nakon kombajniranja žitarica koje su na parceli bile prethodni usev. Pored žitarica, kao pretkulture postrnom kupusu odgovaraju i povrtarske kulture poput graška, spanaća, mladog luka i krompira, salate.
Obeležja letnje proizvodnje kupusa
Agrotehnika koja se primenjuje u proizvodnji letnjeg kupusa, u velikoj meri podudara se sa onom koja se primenjuje kod proizvodnje ranog ili kasnog kupusa. Setva letnjeg kupusa pada vremenski kasnije od setve ranog kupusa i obavlja se u sandučiće ili u plastenike, a može se sejati i u hranjive kocke ili kontejnere.
Tehnika proizvodnje rasada u velikoj meri je ista kao i kod ranih kupusa. Proizvodnja rasada traje sve dok biljka ne razvije 5-6 pravih listova nakon čega je spremna za presađivanje. Ovaj period u proseku traje od 35 do 40 dana. Dobro formiran rasad predstavlja preduslov za dalju uspešnu proizvodnju. On bi trebalo da bude zdrav, bez oštećenih listova i oštećenog vegetacionog vrha, treba da ima dobro formirano stablo, koje nije izduženo usled nedostatka svetlosti ili previše gustog sklopa biljaka.
Kada biljka stasa za presađivanje, ono se obavlja na međurednom razmaku od 50×60 cm. Rasađivanje je najbolje uraditi predveče, uz obavezno navodnjavanje. Ukoliko se rasađivanje obavlja po nepovoljnim vremenskim uslovima može se dogoditi da se ćak i preko 10% rasađenih biljaka ne primi. Nakon nekoliko dana od rasađivanja, vrši se popunjavanje praznih mesta u redovima.
Zaštita od štetočina, bolesti i korova u velikoj meri poklapa se sa onom koja se primenjuje kod kasne proizvodnje kupusa. Kako se letnji kupus bere krajem avgusta i u septembru, parcela ostaje slobodna za jesenju setvu povrća, kao i strnih žita.
Što se tiče skladištenja kupusa, mogu se čuvati u prostorijama sa uređajima za hlađenje. Pri temperaturi od 0,50 stepeni kupus zadržava svež izgled oko tri meseca.
Reference:
Monografija “Proizvodnja kupusa”, dr Janko Červenski, dr Slađana Medić-Pap