banner-image

Agrosmart podkast: Da subvencije za suncokret budu isplaćene, moratorijum ispoštovan

Nova epizoda podkasta Agrosmart je pred vama! U njoj ćete ovog puta imati priliku da čujete:

Narodna banka Srbije nedavno je donela odluku da uz nove propise, poljoprivrednicima dozvoli moratorijum na kredite od šest meseci do godinu dana.

O tome da li je ovakva pauza u otplati kredita dobar potez i šta to znači u praksi objašnjava nam predsednik udruženja poljoprivrednika STIG, Nedeljko Savić:

“Poslednjih dana udruženje Stig je imalo sastanak na kome je bilo razmatrana odluka vlade upućivanja javnog poziva proizvođačima za subvenciju suncokreta. Udurženje je bilo prisutno na tom sastanku vlade kada je dogovorena mera subvencionisanja kilograma suncokreta i tada smo se složili i prihvatili taj deo koji se ticao subvencija za suncokrete. Tražili smo i pristali na 73 dinara, na šta su poljoprivrednici koji su prisustvovali tom sastanku zaboravili. Mi smo prihvatili to, a sada očekujemo da taj javni poziv ide do kraja i da ljudi podnesu predate količine i dokaze o predatim količinama i da se krene sa isplatom”

On će govoriti o pomenutim moratorijima iz svog ugla, odnosno iz ugla ratara. Savić će se osvrnuti i na prethodnu sezonu, odnosno žetvu suncokreta, proteste koji su se održali krajem leta 2022. godine i cenom koja je tada dogovorena, kao i na to šta je do sada postignuto:

„Bitno je da ispratimo kako će sve ovo da se privede kraju i koliko će novca zapravo biti isplaćeno jer tu se barata raznim ciframa. Neko kaže da su mere ograničene, kao i da su sredstva ograničena. Bitno je da svi ljudi koji su predali zahteve zaista dobiju ta sredstva! ”

Dalje, govorimo o biznisu koji je razvijen u Pančevu – Duca će nam objasniti kako se prave mirisne i ukusne američke, a domaće, pite! U svet slatkog ušla je pre nekoliko godina kada je počela da pravi kejk-pops kolače, a ljubav prema pitama otkrila je sasvim slučajno. Danas, ona želi da ovakvu radost podeli sa nama!

“Moj proces pravljenja pita izgleda tako što uveče pripremim testo jer je najbolje kada odleži barem jednu noć. Zatim krećem u pravljenje filova. Ako radim voćne pite onda voće izvadim ranije, a sveže pripremam odmah. Testo ručno razvlačim  i odmah dodajem filove. Zatim se pite peku, nijedna pita se ne peče u isto vreme, sve se peku u različito, tako da mi je trebalo dosta iskustva i dosta ispečenih pita da dođem do optimalnog rešenja da budem ja zadovoljna kao i moji kupci”

Agrosmart je o Ducinim pitama već pisao, a tekst možete pročitati ovde. 

Na samom kraju, nešto novo: kako živeti u skladu sa prirodom u urbanoj sredini i u užurbanom svetu. O tome kako svako od nas može zasaditi svoju baštu u gradskim sredinama i doprineti očuvanju prirode razgovaramo sa Milicom Adamović, koja nam donosi mnoštvo korisnih saveta:

„Pozivam ljude da se oprobaju u urbanom baštovanstvu jer stvarno to je i za mene bila velika lekcija da naučim koliko je reusrsa, što đubriva, što vode je potrebno da se nešto uzgaji od semena do kompletnog ploda. To je jako veliki trud, posebno kada hoćete da radite organski, permakulturno i potpuno prirodno. sam od osobe koja kaže nema veze što se pokvarilo baciću ga, do one osobe koja kaže ne, ne sme da se pokvari, ne sme da ide u kompost, mora da se pojede jer mi je trebalo vremena da ovo odgajim!”

U sklopu svojih zelenih navika, naša sagovornica kaže da je od izuzetnog značaja vratiti zemlji zemlju. U svemu tome pomaže kompostiranje. Kompost se može napraviti svugde, čak i na terasi, a process ne iziskuje mnogo materijala. Prema rečima naše sagovornice za proces kompostiranja nije potrebno mnogo: jedna kanta, ukoliko živimo u stanu, ili komposter ukoliko imamo dvorište. On se može napraviti od drvenih paleta, a može i da se kupi preko različitih sajtova. Potrebno je malo šumske zemlje, braon materijal poput piljevine ili sena i organski materijal poput ostataka od voća i povrća. Kompostiranje ima nekoliko važnih koraka, od kojih je samo jedan pravljenje kompostne gomile:

„Na dnu se pravi drenažni sloj tako što se grane ređaju uzduž i popreko u dva sloja. Preko drenažnog sloja ide sloj kartona. Jako je bitno u ovom koraku, kao i u svakom sledećem kada ubacujemo karton u kompost, da na njemu nema lepka, farbe ili plastificiranog sloja. Nakon toga ide sloj braon materijala poput sena, slame, suvog lišća, sitno iscepkanog kartona poput onog iz zdrave hrane ili piljevine. Preko braon materijala se stavlja sloj šumske zemlje. To je dakle onaj površinski sloj, a ovaj korak je bitan jer je površinski sloj šumske zemlje bogat mikroorganizmima koji će pomoći da se naš organski otpad što pre pretvori u kompost. Preko ovog sloja se slaže zeleni material, kora voća i povrća, sveže posečena trava, osušene i izmrvljene ljuske od jajeta, ostaci od čaja…Ne kesice od čaja, već čajevi iz rinfuze zato što kesice iz čaja zadrže mikroplastiku”

O tome šta je Milica još rekla o zelenim navikama, možete procitati ovde. 

Agrosmart možete slušati putem našeg veb portala ili na društvenim mrežama, kao i na Sounderu, a ukoliko želite da budete deo podkasta ili da predložite nečiji mali biznis koji bi nam bio interesantan, to možete uraditi tako što ćete nam pisati na: redakcija.agrosmart@gmail.com

Podkast pripremila: Vanja Velisavljev 

Produkcija: Fabrika kreativnosti