banner-image

Vedrana i Marko iz Kaća pioniri u proizvodnji mini lubenica, a i batat im ide od ruke

Vedrana i Marko Nedeljkov iz Kaća su mnogima poznati po pionirskoj proizvodnji mini lubenica na našim prostorima, ali je malo poznato da se nisu tu zaustavili. Hrabro su zakoračili u proizvodnju batata pre 5 godina i rado su sa nama podelili svoje iskustvo, za sve koje zanima uzgoj slatkog krompira koji je sve više tražen na domaćem tržištu.

Batat su počeli da gaje 2018. godine, jer su uvideli da na našem tržištu nema u ponudi ovog povrća iz domaće proizvodnje.

–  Počeli smo sa veoma malim površinama, pola hektara, i s godinama, kako je raslo naše iskustvo i tržište, tako je rasla i naša proizvodnja. Trenutno nam je proizvodnja na 2 hektara, a od 2021. godine motivišemo i edukujemo i druge proizvođače, naše partnere, da proizvode ove proizvode i zajedno nastupamo na tržištu – započinje svoju priču Vedrana.

Proizvodnja isključivo iz rasada

Proizvodnja batata (Ipomopea batata) se potpuno razlikuje od proizvodnje krompira (Solanum tuberosum). Batat je tropska, dvogodišnja biljka koja se proizvodi iz rasada.

– Proizvodnja rasada počinje u februaru u plastenicima, a rasađuje se od sredine maja do sredine juna. Rasad batata može biti sa korenom (kontejnerski rasad) ili bez korena (reznice). Mi proizvodimo ukorenjen rasad, a manji deo i uvozimo neukorenjene reznice iz Španije. Takođe, proizvodimo rasad batata za sve koji žele da se bave njegovom proizvodnjom za ličnu upotrebu ili u komercijalne svrhe – objašnjava Vedrana.

Uzgoj batata

Vedrana i Marko proizvode nekoliko vrsta batata, kao što su Baugard i Covington koji su narandžaste boje mesa i kore, O’Henry – bele boje mesa i kore i Pepita ljubičaste boje mesa i kore.

Međutim, ako mislite da je uzgoj batata lak posao, moramo vam reći da nije. Ipak, njegova prednost u odnosu na običan krompir je  u tome, što ste oslobođeni od najvećeg napasnika krompira – krompirove zlatice, kao i najgore bolesti koja napada krompir – plamenjače.

Kako naša sagovornica navodi, sve što znaju o proizvodnji batata naučili su radeći oglede na svojim zasadima. Proizvodnja je veoma izazovna, jer mi nemamo tropsku klimu. Batat je osetljiviji od krompira i traži dosta ručnog rada tokom vegetacije i ubiranja, jer ne postoji mehanizacija prilagođena za ovu biljku. Ipak, donosi mnogo veći prinos.

Nakon vađenja, batat se prvo kali 7-10 dana na 25-30°C uz visoku vlažnost vazduha i kasnije može da se čuva i godinu dana na 12-15°C.

Iskustvo sa subvencijama

Gazdinstvo Vedrane i Marka je mlado. Oboje su agronomi, ambiciozni, kreativni, odgovorni i vredni, sa puno ideja, ali im nedostaju finansijska sredstva da bi napredovali tempom kakvim žele.

– Potrebna nam je nova mehanizacija, jer nam nedostaje radne snage. Do skoro smo radili sa dva traktora koja su zajedno stara 100 godina, tako da nam treba i novi traktor i svašta još što bi nam unapredilo i olakšalo proizvodnju. Konkurišemo i na republičke i na pokrajinske konkurse. Nekada i dobijemo subvencije, ali to je retko ili dugo čekamo isplatu. Međutim, moram da istaknem da imamo veoma lepu saradnju sa Razvojnom agencijom Vojvodine i Gradskom upravom za privredu. Oni prepoznaju naš potencijal i podržavaju nas. Imali smo prilike da u oktobru izlažemo naše proizvode na sajmu Fruit Attention u Madridu u organizaciji RAV-a, a u februaru idemo na sajam Fruit Logistica u Berlinu, i ta vrsta podrške nam mnogo znači – kaže Vedrana.

 Prodaja batata i dalji planovi

– Na početku proizvodnje, naše proizvode smo prodavali na pijaci kako bismo približili kupcima proizvode koji su tada bili nepoznati. Danas sarađujemo sa nacionalnim marketima, a plan nam je i izvoz – priča nam Vedrana i dodaje: – U prve 2-3 godine proizvodnje mnogo vremena i sredstava smo ulagali u marketing i edukaciju kupaca o našim proizvodima. Danas ima i drugih proizvođača ovih proizvoda, i to nam je mnogo drago, jer to samo znači da nismo pogrešili, a prodaja je sada mnogo lakša, jer je sve više ljudi upoznato sa predivnim ukusima hrane koju im donosimo sa naših njiva.

Novinarka: Tijana Todorović
Sagovornica i autorka fotografija: Vedrana Nedeljkov iz Kaća